Vazduh u Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Hrvatskoj imao je najviše koncentracije suspendovanih čestica PM 2,5 u Evropskoj uniji, saopštio je Eurostat.

Zagađivači vazduha, kao što su sitne čestice PM10 i PM2,5, suspendovane u vazduhu, smanjuju životni vek ljudi i kvalitet života, i mogu izazvati ili dovesti do pogoršanja mnogih hroničnih i akutnih respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja.

Fine čestice PM10, mogu se uneti duboko u pluća, gde mogu izazvati upale i pogoršati stanje ljudi koji pate od bolesti srca i pluća. Sitnije čestice PM2,5 mogu još ozbiljnije uticati na zdravlje jer se mogu uvući dublje u pluća, objasnio je Eurostat.

Prosečna koncentracija PM2,5 u 2019. na nivou EU i dalje je bila iznad nivoa koji preporučuje SZO – 10 mg/m3

Među zemljama članicama EU, kako je naveo Eurostat, srednja godišnja koncentracija PM2,5 u 2019. godini bila je najveća u urbanim sredinama Bugarske (19,6 mg/m3), Poljske (19,3 mg/m3), Rumunije (16,4 mg/m3) i Hrvatske (16 mg/m3).

Eurostat nije ulazio u uzroke ovakvog stanja, ali je zanimljivo da Bugarska, Rumunija i Poljska imaju dosta termoelektrana koje proizvode energiju sagorevanjm uglja, što se, međutim, ne može reći i za Hrvatsku.

Prosečna vrednost na nivou EU ​​je bila 12,6 mg/m3.

Na drugoj strani, najniže vrednosti PM2,5 imali su Estonija (4,8 mg/m3), Finska (5,1 mg/m3) i Švedska (5,8 mg/m3).

Podaci pokazuju da iako su koncentracije PM2,5 već duži niz godina ispod granice postavljene 2015, a to je 25 mg/m3, još postoje značajan broj zemalja u kojima je zagađenje vazduha veliko. Uprkos postepenom smanjenju poslednjih godina, nivoi zagađenja vazduha u 2019. godini i dalje su i dalje iznad nivoa koji preporučuje SZO, a to je srednja godišnja vrednost PM2,5 od 10 mg/m3, naveo je Eurostat.