Budžet Srbije oštećen 6,7 milijardi dinara zbog loše kontrole naplate naknade za industrijski otpad

Budžet Republike Srbije u periodu od 2014-2018. godine je oštećen za 6,7 milijardi dinara samo na ime neuplaćene naknade na uvežena vozila, kao i proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, navodi se u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje industrijskim otpadom“, koji je uradila Državna revizorska institucija (DRI).

U Izveštaju, koji se odnosi na reviziju Ministarstva zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine i Elektroprivrede Srbije (EPS), navodi se i da je potrebno uspostaviti efikasniji sistem upravljanja koji se odnosi na ovaj otpad radi zaštite i unapređenja životne sredine.

Ukupno 3.084 firme nisu dostavile ili su dostavile netačne podatke u vezi sa uvezenim vozilima

U toku revizije DRI je na osnovu analize privrednih subjekata koji Agenciji dostavljaju podatke o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada otkrio da 3.084 firme nisu dostavile ili su dostavile netačne podatke u vezi sa uvezenim vozilima u periodu 2014-2018. što je umanjilo prihode budžeta za 6,7 milijardi dinara.

U Srbiji je tokom 2018. proizvedeno 11,6 miliona tona otpada, odnosno 1,7 tona otpada po stanovniku

Zbog odsustva efikasnog nadzora i kontrole nad upravljanjem industrijskim otpadom budžet je oštećen za ovaj iznos, istakao je Duško Pejović, predsednik DRI i generalni državni revizor.

EPS-ova deponija pepela i šljake u Kostolcu ugrožava zdravlje ljudi

U Srbiji je tokom 2018. godine proizvedeno 11,6 miliona tona otpada, odnosno 1,7 tonapo stanovniku. Od ukupne količine otpada više od devet miliona tona predstavlja industrijski otpad.

Elektroprivreda Srbije (EPS) je, prema rečima Pejovića, najveći generator industrijskog otpada i nije postupilo po glavnom projektu sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije pepela i šljake „Srednje kostolačko ostrvo“, jer deponija nije zatvorena do jula 2015. godine, kako je predviđeno glavnim projektom.

EPS nije postupio po glavnom projektu sanacije, zatvaranja i rekultivacije deponije pepela i šljake „Srednje kostolačko ostrvo“, jer deponija nije zatvorena do jula 2015. godine, kako je predviđeno glavnim projektom

Zbog toga su dve kasete istovremeno aktivne, pa dolazi do razvejavanja pepela u okolna naselja, kao i do emisije zagađujućih materija sa deponije pepela, što predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi, saopštila je DRI.

Za tri godine EPS prodao samo 2,5% pepela cementarama i ciglanama

U 2018. EPS je proizveo 7,5 miliona tona otpada – pepela, od čega se čak sedam miliona tona, odnosno 93% odnosi na pepeo u termoelektranama (TE) u Obrenovcu i Kostolcu. U prethodne tri godine termoelektrane EPS-a su proizvele 20,7 miliona tona pepela, a ukupno je prodato za potrebe cementara i ciglana 525.000 tona, što je 2,5%. Ukupni troškovi deponovanja pepela EPS-a u periodu 2016-2018, kako je navela DRI u Izveštaju, iznose 9,4 milijardi dinara, navela je DRI.

„Veoma mali deo otpada se prerađuje. Nema pravilnog tretiranja otpada, koji bi trebalo da bude korišćen pri izgradnji saobraćajnica, infrastrukture, objekata“, istakao je Pejović.

Ministarstvo ne podnosi izveštaje o sprovođenju strategije 

Goran Čabarkapa, državni revizor i vođa tima koji je sproveo ovu reviziju, naglasio je da je zaključak revizije da je u Republici Srbiji potrebno uspostaviti efikasniji sistem upravljanja industrijskim otpadom radi zaštite i unapređenja životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine nije sastavljalo i podnosilo izveštaje o sprovođenju strategije Vladi Srbije

„Revizijom smo utvrdili da nisu doneta sva planska dokumenta u oblasti upravljanja otpadom, što ukazuje da nisu preduzete sve aktivnosti u cilju efikasnijeg planiranja upravljanja industrijskim otpadom“, rekao je Čabarkapa.

Ministarstvo zaštite životne sredine nije sastavljalo i podnosilo izveštaje o sprovođenju strategije Vladi Srbije. Skupština AP Vojvodine nije razmatrala izveštaje o realizaciji regionalnih i lokalnih planova na svojoj teritoriji i nije ih dostavljala Ministarstvu i Agenciji. Jedinice lokalne samouprave nisu sastavljale i dostavljale izveštaje o realizaciji lokalnih/regionalnih planova nadležnim organima u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.

Oko 80% proizvedenog industrijskog otpada ostaje na lokaciji samog proizvođača

Prema rečima Čabarkape, podaci Agencije ukazuju da oko 80% proizvedenog industrijskog otpada ostaje na lokaciji samog proizvođača, što ukazuje na nizak procenat tretmana industrijskog otpada, kao i na nedovoljno korišćenje otpada kao sirovine.

Ovi podaci i činjenica da ne postoji postrojenje za tretman opasnog otpada, ukazuju da se industrijskim otpadom ne upravlja u dovoljnoj meri na efikasan način, što predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi, rekao je Čabarkapa.

Srbija u grupi zemalja sa najmanjim procentom ponovne upotrebe otpada

Čabarkapa je naglasio da, prema podacima Evrostata za 2016. godinu, Srbija u najvećoj meri odlaže otpad na deponijama, odnosno spada u zemlje sa najmanjim procentom ponovne upotrebe otpada. U tu grupu, pored Srbije, spadaju i Severna Makedonija, Rumunija i Grčka.

Za razliku od njih, Slovenija, Belgija, Italija, Češka, Malta i Nemačka su primeri zemalja kod kojih je tretman otpada više od 80%. Treba istaći primer Slovenije koja tretira više od 95% otpada.