Životna sredina

Albanija, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija lideri u zagađenju Sredozemnog mora plastikom

Albanija BiH Crna Gora Severna Makedonija otpad plastika Sredozemno more

Slika: IUCN

Objavljeno

27.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Egipat, Italija i Turska odgovorne su za najviše plastičnog otpada u Sredozemnom moru. Međutim, ako se pogleda broj stanovnika lideri su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.

Novi izveštaj Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) otkriva da 229.000 tona plastike svake godine završi u Sredozemnom moru. Ukoliko se ne preduzmu mere da se popravi upravljanje otpadom, koje je glavni uzrok zagađenja plastikom, ova količina će se duplirati do 2040. godine.

Zagađenje plastikom može dugoročno da ošteti kopnene i morske ekosisteme i biodiverzitet

Izveštaj The Mediterranean : Mare Plasticum, pripremljen zajedno sa organizacijom Environmental Action, bavi se analizom tokova plastike u 33 zemlje mediteranskog basena.

Morske životinje mogu da se zapletu u plastični otpad ili da ga progutaju

Plastični otpad, kako se navodi, može dugoročno da ošteti kopnene i morske ekosisteme i biodiverzitet. Morske životinje mogu da se zapletu u plastični otpad ili da ga progutaju, što na kraju dovodi do smrti od iscrpljenosti i gladi.

Osim toga, plastični otpad oslobađa hemijske supstance kao što su omekšivači ili usporivači gorenja, što može biti štetno kako za ekosisteme, tako i za zdravlje ljudi, posebno u Sredozemnom moru, koje nije dovoljno otvoreno.

Egipat, Italija i Turska najviše zagađuju Sredozemno more plastikom

Egipat (oko 74.000 tona godišnje), Italija (34.000 tona godišnje) i Turska (24.000 tona godišnje) su zemlje odgovorne za najviše platičnog otpada u Sredozemnom moru, uglavnom zbog lošeg upravljanja otpadom i velikog broja stanovništa u priobalnom području. Međutim, po glavi stanovnika Crna Gora sa 8 kilograma godišnje, pa zatim Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, sa po 3 kilograma, su lideri u produkciji plastičnog otpada, navodi se u izveštaju.

Prašina koja nastaje od guma je najveći izvor plastičnog otpada u Sredozemnom moru

Izveštaj otkriva da makroplastika koja nastaje kao rezultat lošeg upravljanja otpadom čini 94% ukupnog plastičnog otpada, koji se taloži u sedimentima u obliku mikroplastike (čestice manje od 5 milimetara). U izveštaju se procenjuje da se u Sredozemnom moru nakupilo više od milion tona plastike.

Prašina koja nastaje od guma (53%) je najveći izvor plastičnog otpada, a na drugom mestu je tekstil (33%).

Mere koje su na snazi, i one koje su planirane nisu dovoljne da smanje količine plastičnog otpada koje završavaju u Sredozemnom moru, kao i posledice koje nastaju, izjavila je Minna Epps, direktorka pomorskog i polarnog programa u okviru IUCN.

Tagovi:
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Serbia-national-consultation-Stokholm+50

Uključite se u konsultacije u okviru incijative Stokholm+50

11 маја 2022 - Na onlajn platformi SparkBlue, do 20. maja, svi zainteresovani imaju priliku da se direktno uključe...

Kljunasti kit uginuo u grckom moru gutanja plasticnog otpada

Kljunasti kit uginuo u grčkom moru zbog gutanja plastičnog otpada

07 маја 2022 - U želucu uginulog kljunastog kita bilo je 15 kilograma plastike, što baca svetlo na rizike od zagađenosti plastičnim otpadom po morske sisare, ali i ljude

Polojska suma Backa Palanka

Ko čuva, a ko uništava pluća Bačke Palanke?

14 марта 2022 - Park prirode Tikvara, specijalni rezervat prirode Bagremara i Polojska šuma su pluća Bačke Palanke, a njhovo uništavanje traje već godinama

Svetski dan divljih vrsta 2022 kojih 10 zivotinja je najugrozenije

Svetski dan divljih vrsta: 10 najugroženijih divljih životinja u svetu

03 марта 2022 - Obeležavanje Svetskog dana divljih vrsta biće posvećeno ukazivanju na kritičnu ulogu koju ključne vrste igraju u obezbeđivanju zdravih ekosistema