GGF_Green for Growth Fund_zeleno finansiranje
Životna sredina

Albanija, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija lideri u zagađenju Sredozemnog mora plastikom

Albanija BiH Crna Gora Severna Makedonija otpad plastika Sredozemno more

Slika: IUCN

Objavljeno

27.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Egipat, Italija i Turska odgovorne su za najviše plastičnog otpada u Sredozemnom moru. Međutim, ako se pogleda broj stanovnika lideri su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.

Novi izveštaj Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) otkriva da 229.000 tona plastike svake godine završi u Sredozemnom moru. Ukoliko se ne preduzmu mere da se popravi upravljanje otpadom, koje je glavni uzrok zagađenja plastikom, ova količina će se duplirati do 2040. godine.

Zagađenje plastikom može dugoročno da ošteti kopnene i morske ekosisteme i biodiverzitet

Izveštaj The Mediterranean : Mare Plasticum, pripremljen zajedno sa organizacijom Environmental Action, bavi se analizom tokova plastike u 33 zemlje mediteranskog basena.

Morske životinje mogu da se zapletu u plastični otpad ili da ga progutaju

Plastični otpad, kako se navodi, može dugoročno da ošteti kopnene i morske ekosisteme i biodiverzitet. Morske životinje mogu da se zapletu u plastični otpad ili da ga progutaju, što na kraju dovodi do smrti od iscrpljenosti i gladi.

Osim toga, plastični otpad oslobađa hemijske supstance kao što su omekšivači ili usporivači gorenja, što može biti štetno kako za ekosisteme, tako i za zdravlje ljudi, posebno u Sredozemnom moru, koje nije dovoljno otvoreno.

Egipat, Italija i Turska najviše zagađuju Sredozemno more plastikom

Egipat (oko 74.000 tona godišnje), Italija (34.000 tona godišnje) i Turska (24.000 tona godišnje) su zemlje odgovorne za najviše platičnog otpada u Sredozemnom moru, uglavnom zbog lošeg upravljanja otpadom i velikog broja stanovništa u priobalnom području. Međutim, po glavi stanovnika Crna Gora sa 8 kilograma godišnje, pa zatim Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, sa po 3 kilograma, su lideri u produkciji plastičnog otpada, navodi se u izveštaju.

Prašina koja nastaje od guma je najveći izvor plastičnog otpada u Sredozemnom moru

Izveštaj otkriva da makroplastika koja nastaje kao rezultat lošeg upravljanja otpadom čini 94% ukupnog plastičnog otpada, koji se taloži u sedimentima u obliku mikroplastike (čestice manje od 5 milimetara). U izveštaju se procenjuje da se u Sredozemnom moru nakupilo više od milion tona plastike.

Prašina koja nastaje od guma (53%) je najveći izvor plastičnog otpada, a na drugom mestu je tekstil (33%).

Mere koje su na snazi, i one koje su planirane nisu dovoljne da smanje količine plastičnog otpada koje završavaju u Sredozemnom moru, kao i posledice koje nastaju, izjavila je Minna Epps, direktorka pomorskog i polarnog programa u okviru IUCN.

Tagovi:
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Skoro 40.000 vrsta IUCN Crvenoj listi pretnjom nestanka Crvena lista

Skoro 40.000 vrsta na IUCN Crvenoj listi je pod pretnjom nestanka

08 септембра 2021 - Međunarodna unija za zaštitu prirode je objavila da je skoro 40.000 vrsta od skoro 140.000...

srbija pks dubai expo 2020 poziv klima biodiverzitet

Poziv privrednicima Srbije za prvu tematsku nedelju „Dubai Expo 2020“ – Klima i biodiverzitet

03 августа 2021 - Tema nastupa Srbije na Svetskoj izložbi je "Srbija stvara ideje – Inspirisani prošlošću, kreiramo budućnost".

Severna Makedonija koncesije male hidroelektrane

Severna Makedonija će poništiti koncesije za male hidroelektrane

08 јуна 2021 - Premijer Zoran Zaev je izjavio da će većina koncesionih ugovora za male hidroelektrane u Severnoj Makedoniji biti poništena bez obzira na tužbe

medjunarodni dan biodiverziteta 2021

Međunarodni dan biodiverziteta 2021 – Budi deo rešenja

20 маја 2021 - Sve veći broj ljudi širom sveta zabrinut je kako se odnosimo prema prirodi, zbog čega menjaju navike i zahtevaju mere za zaštitu planete.