Dekarbonizacija energetski intenzivnih industrija: nema univerzalnog rešenja, ali postoje prilike za lakšu tranziciju

Energetski intenzivne industrije na Zapadnom Balkanu suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u procesu dekarbonizacije, a njihova konkurentnost je na dodatnom iskušenju zbog uvedene takse na emisije ugljenika. Iako ne postoji univerzalno rešenje za ove industrije, prilike postoje i dobro odabrana tehnološka rešenja mogu brzo doneti rezultate, i to je jedna od ključnih poruka sa panel-diskusije održane na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2026. Kako bi povećale svoju konkurentnost, kompanije u ovim industrijama sve češće će se odlučivati da postanu i proizvođači električne energije. 

Panel nazvan Strategije dekarbonizacije energetski intenzivne industrije bio je deo prvog dana Beogradskog energetskog foruma – BEF 2026. Razgovor je moderirala Lena Klopčič, konsultant za energetiku i klimu u Evropskoj klimatskoj fondaciji.

Prvog januara 2026. godine, Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) stupio je na snagu, pa uvoznici aluminijuma, đubriva, cementa, gvožđa i čelika, vodonika i električne energije u Evropsku uniju obavezni su da plaćaju taksu na emisije CO2 nastale tokom proizvodnje.

Pored očuvanja profitabilnosti, zajednički izazovi za energetski intenzivne industrije na Zapadnom Balkanu uključuju različite mogućnosti tehnološke adaptacije po prihvatljivoj ceni, poteškoće u obezbeđivanju finansiranja, kao i prilagođavanje promenljivim pravilima i zakonodavstvu.

Pored toga, neke kompanije, zbog svojih tehnoloških procesa, imaju ograničene mogućnosti da svoju proizvodnju učine zelenijom, ili troškovi tehnološke adaptacije nisu komercijalno održivi.

Energetski intenzivnim industrijama u regionu potrebno je više vremena za dekarbonizaciju

Predstavnici industrije upozorili su da potencijalni uspeh dekarbonizacije u velikoj meri zavisi od početne pozicije svake industrije i svake pojedinačne kompanije.

„Na primer, proizvođači čelika koji i dalje koriste tradicionalne metode, sa gvozdenom rudom i koksom, imaju veoma visoke emisije CO2. Proizvođači koji koriste elektrolučne peći, gde je osnovna sirovina čelični otpad, a energent električna energija, imaju znatno manji CO2 otisak i mnogo lakše mogu postati zeleniji“, objasnio je Branko Zečević, predsednik Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije.

Starije energetski intenzivne kompanije u regionu suočavaju se sa najvećom pretnjom, upozorio je.

„Problem sa kojim se suočavaju jeste zapravo pitanje koliko brzo će biti prinuđene da se zatvore, jer im grantovi nisu dostupni. U EU su slične kompanije tokom poslednjih deset godina imale pristup fondovima za promenu tih tehnologija i uspele su da se prilagode“, rekao je Zečević.

Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije okuplja kompanije iz tri industrije pogođene CBAM-om: cementa, đubriva i čelika. Uprkos razlikama, imaju zajedničke ciljeve i koriste zajednički pristup kako bi bile efikasnije u dijalogu sa institucionalnim partnerima.

„Sada organizujemo regionalno udruženje sa kompanijama iz Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije, zajedno sa našom asocijacijom, kako bismo imali jedinstven glas u razgovorima sa institucijama EU, jer je regionalni glas mnogo snažniji od pojedinačnih“, naglasio je Zečević.

„Troškovi za električnu energiju su među glavnim troškovima za bilo koju energetski intenzivnu industriju, i mislim da nijedna kompanija ne može sebi da priušti da ne bude igrač u toj oblasti“, poručio je Branko Zečević

Ocenjuje da nema dileme da će se proces dekarbonizacije nastaviti i da industrije nemaju drugi izbor osim da se prilagode. Međutim, po njegovom mišljenju, industriji u regionu potrebno je više razumevanja, više vremena i više podrške. „Zakonodavstvo EU u oblasti dekarbonizacije stiglo je prebrzo za region i regionu će biti potrebno više vremena da se prilagodi“, rekao je.

Metalfer Group je na vreme počeo da se sprema za CBAM

Zečević je istakao da su proizvođači koji su ranije počeli da ulažu u dekarbonizaciju spremnije dočekali CBAM i da imaju manje troškove prilikom izvoza u zemlje Evropske unije.

Kao primer naveo je Metalfer Group, čiji je predsednik i koji je počeo intenzivno da ulaže u dekarbonizaciju pre četiri ili pet godina, pa sada ima jedan od najmanjih otisaka CO2 po toni proizvedenog čelika u Evropi, uključujući EU. „Nas CBAM danas uopšte ne pritiska jako mnogo; gotovo da ga ne osećamo“, rekao je.

On smatra da je pravi put za energetski intenzivne kompanije da postanu proizvođači električne energije, makar za značajan deo sopstvene potrošnje.

„Troškovi za električnu energiju su među glavnim troškovima za bilo koju energetski intenzivnu industriju, i mislim da nijedna kompanija ne može sebi da priušti da ne bude igrač u toj oblasti, jer je rizik potpunog oslanjanja na tržište prevelik. Naš cilj u Metalferu je da najmanje 50 odsto naše potrošnje pokrivamo iz sopstvene proizvodnje“, rekao je.

Traženje rešenja treba da pođe od pojedinačnih kompanija

Prilikom razmatranja tehničkih rešenja, energetski intenzivne kompanije trebalo bi da gledaju i kontekst šire strategije — gde žele da budu za tri, pet ili deset godina.

Direktor i rukovodilac za sektor energetike u Evropi u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Gžegož Zjelinjski podsetio je publiku da se sve kompanije sa izazovima oko CBAM-a njima bave zato što žele pristup evropskom tržištu.

Ako CBAM mehanizam ostaje na snazi, što pre kompanije počnu da se njime bave, pre će biti spremne da se nose sa Sistemom za trgovanje emisijama EU

„Kad se nađete na evropskom tržištu, podležete primeni ETS-a, koji je drugačiji mehanizam, ali sa istim ciljem. Ako kompanija, industrija ili država u celini posmatra stvari dugoročno, i teži pristupanju EU, nema drugog puta. Koliko god ETS bio nepopularan ili čak omražen među pojedinim kompanijama i industrijama unutar EU, i dalje deluje malo verovatno da će, kao takav, biti ukinut. Ukoliko će mehanizam ostati, što pre počnete da se bavite CBAM-om, pre ćete biti spremni za ETS“, rekao je.

Svrha grantova je prilagođavanje poslovanja

Napominjući da postoje programi EU koji podržavaju dekarbonizaciju kroz bespovratna sredstva, Zjelinjski je dodao da grantovi sami po sebi nisu svrha dekarbonizacije; svrha je reforma poslovanja i povećanje konkurentnosti.

Teške odluke često nose troškove, uključujući i političke, koji se takođe moraju biti uzeti u obzir. Kada je reč o kreiranju politika dekarbonizacije za energetski intenzivne industrije, postoje određene prilike na koje se prvo može fokusirati, smatra Zjelinjski.

„Određena kompanija može imati tri ili četiri proizvodne linije. Ako sve zajedno možda ne mogu da opstanu, moguće rešenje je da se, na primer, barem dve modernizuju uz trošak koji bi bio samo deo onoga što bi bilo potrebno za modernizaciju celog kompleksa. Zadržite samo te dve, učinite ih profitabilnim i otpornim na sve spoljne uticaje, uključujući CBAM, i neka budu dobra osnova za izgradnju novog dekarbonizovanog poslovanja“, objasnio je.

Industrijske kompanije postaju proizvođači energije

Industrije koje se suočavaju sa dekarbonizacijom imaju veće šanse da pronađu rešenja ukoliko počnu da razmišljaju van ustaljenih okvira, posebno kada je reč o potrošnji i proizvodnji energije.

„Mnoga postrojenja u Evropi izgrađena su pre 30 do 50 godina i sigurno postoji mnogo stvari koje mogu da se unaprede ako pođemo od više holističkog pristupa i ne fokusiramo se samo na jednu tehnologiju ili deo opreme. Modernizacija braunfild postrojenja i unapređenje energetske efikasnosti mogu biti prilike koje brzo donose rezultate“, rekao je Milan Antić, globalni menadžer za strateške ponude u kompaniji Siemens Energy.

On je naglasio da su svi akteri u lancu vrednosti važni, jer industrije posluju u veoma složenom okruženju, a regulativa je neophodna kako bi planeta postala zelenija.

Energetski pejzaž postaje složeniji

Mnoge industrijske kompanije više nisu samo proizvođači, već postaju i energetske kompanije, koje ulažu u obnovljive izvore energije i upravljaju sopstvenom proizvodnjom, fleksibilnošću, efikasnošću i otpornošću.

Antić je rekao da razvoj industrije ukazuje na to da će energetski pejzaž postati još složeniji.

„Verovatno će biti mnogih hibridnih rešenja i različitih izvora energije. Kompanije treba da se fokusiraju na način na koji koriste energiju i da revidiraju sve procese kako bi postale fokusiranije na energiju i upravljanje energijom, jer će to na kraju njihove proizvode učiniti konkurentnijim, a industrije će tako moći lakše da opstanu“, dodao je.