Međunarodni dan čiste energije – za ljude i za planetu

Od 2023. godine, 26. januara se obeležava Međunarodni dan čiste energije. Ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kao poziv na podizanje svesti i zalaganje za pravednu energetsku tranziciju čiji je cilj dobrobit ljudi i planete.

U svetu koji teži elektrifikaciji, ogroman broj stanovnika i dalje nema pristup električnoj energiji. Prema podacima Ujedinjenih nacija, 666 miliona ljudi živi u mraku. Čak 85 odsto je stanovništvo Supsaharske Afrike.

Svetska organizacija je procenila da milijarda i po ljudi u ruralnim područjima i dalje koristi nesigurne, nezdrave i neefikasne sisteme za kuvanje, poput sagorevanja drveta ili životinjskog đubriva.

Veza između čiste energije, društveno-ekonomskog razvoja i održivosti životne sredine ključna je u rešavanju problema sa kojima se suočavaju ugrožene zajednice širom sveta, poručuju iz UN-a.

U procesu prelaska na čiste izvore energije ključna su dva cilja: da svako ima pristup električnoj energiji i da se istovremeno zaštiti planeta. Čista energija nudi odgovor na oba izazova.

Naime, najveći deo emisija gasova sa efektom staklene bašte potiče od sagorevanja fosilnih goriva za proizvodnju električne i toplotne energije.

Fosilna goriva čine gotovo 60 odsto proizvodnje električne energije. U 2023. godini, elektroenergetski sektor bio je najveći izvor globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Energija kao problem i kao rešenje klimatske krize

Međunarodna naučna zajednica se slaže da neto emisije moraju biti skoro prepolovljene najkasnije 2030. godine, a 2050. godine eliminisane, kako bi se izbegli najnegativniji uticaji klimatskih promena. Obnovljivi izvori energije uključuju sunčevu svetlost, vetar, vodu, organski otpad i toplotu iz Zemljine unutrašnjosti. Dostupni su u izobilju, prirodno se obnavljaju i pri njihovoj upotrebi su emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih materija u vazduh niske ili ih nema.

Čista energija igra ključnu ulogu u smanjenju emisija, a istovremeno može pomoći zajednicama koje nemaju pristup energiji.

Prema podacima UN-a, godišnji instalirani kapacitet obnovljivih izvora energije povećan je između 2015. i 2024. godine za oko 2,6 teravata ili 140 odsto. U istom periodu, kapacitet elektrana na fosilna goriva povećan je za oko 640 gigavata odnosno 16 odsto.

Instalirani kapacitet obnovljivih izvora energije po glavi stanovnika dostigao je rekordnih 478 vati u 2023. godini

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) je izračunala da je 2023. instalirani kapacitet obnovljivih izvora energije po glavi stanovnika dostigao rekordnih 478 vati na globalnom nivou. Ipak, taj tempo nije bio dovoljan da bi svet ostvario sedmi cilj održivog razvoja (SDG 7), da se najkasnije 2030. svakome obezbede pristupačni, pouzdani, održivi i moderni energenti.

Sa druge strane, dobra vest je da je u Evropskoj uniji 2025. godine prvi put proizvedeno više električne energije iz vetra i sunca nego iz svih fosilnih goriva zajedno. Cene opreme za obnovljivu energiju nastavljaju da opadaju. Više od 90 odsto novih projekata u toj oblasti danas je jeftinije od alternativa zasnovanih na fosilnim gorivima.

Afrika bi, na primer, do 2040. godine mogla da proizvodi čak deset puta više električne energije nego što joj je potrebno i to u potpunosti iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori energije mogu pomoći i u zadovoljavanju nove potražnje za električnom energijom, posebno kada je reč o razvoju veštačke inteligencije i data centara.

Albanija želi da 2030. vetar i solar zajedno pokrivaju 45 odsto potrošnje električne energije

Što se tiče Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana, Albanija je povodom Međunarodnog dana čiste energije istakla dugoročne ciljeve energetske tranzicije. Glavna stavka je podizanje udela domaće potrošnje električne energije iz vetra i solara na ukupno 45 procenata, sa 42 odsto.

Vlada u Tirani namerava da pre kraja decenije dostigne 1,5 gigavata fotonaponskog kapaciteta iznad nivoa iz 2020, kada je nivo zapravo bio neznatan. Cilj za energiju vetra je 700 megavata, a danas u zemlji nema nijedne takve turbine.

Ambicija Albanije je da godišnja proizvodnja električne energije u solarnim elektranama 2030. dostigne dva teravat-sata, što čini približno 25 odsto trenutne domaće potrošnje, dok se proizvodnja iz energije vetra procenjuje na oko 1,4 teravat-sata.