Izveštaj SEPA: Prekomerno zagađenje vazduha u 2024. zabeleženo u osam gradova

Podaci iz Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2024. godinu, kojeg je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, pokazuju da je kvalitet vazduha u osam gradova svrstan u treću kategoriju – prekomerno zagađen. Bor odskače: u suspendovanim česticama tipa PM10 su zabeležene povišene koncentracije teških metala, uključujući arsen i kadmijum. Ovi podaci se zasnivaju na merenjima sa 106 državnih i lokalnih mernih stanica širom zemlje. Poseban godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha za 2024. godinu još nije objavljen.

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) utvrđuje stanje kvaliteta vazduha u Srbiji na osnovu podataka sa državnih i lokalnih mernih stanica. Procena kvaliteta vazduha za 2024. je rađena na osnovu merenja prisustva sumpor-dioksida, azot-dioksida, ugljen-monoksida, benzena, mikroskopske prašine tipa PM10 i PM2.5, kao i sadržine teških metala u česticama PM10. Podaci obuhvataju 106 mernih mesta.

Zakonski propisana godišnja granična vrednost za suspendovane čestice PM10 iznosi 40 mikrometara po kubnom metru vazduha, a u 2024. godini bila je prekoračena na 18 odsto mernih mesta. Na lokacijama gde je procenat validnih podataka iznosio najmanje 90 odsto, prekoračenja su zabeležena u Popovcu, Zaječaru, Valjevu, Novom Pazaru, Beogradu, Šapcu, Smederevu, Užicu, Loznici, Kruševcu, Kosjeriću i Kraljevu.

Broj dozvoljenih dana sa koncentracija PM10 većim od 50 mikrograma prekoračen je na 80 odsto mernih stanica

Pored toga, zakon propisuje da koncentracija PM10 čestica ne sme da prelazi 50 mikrograma više od 35 dana godišnje po mernom mestu, ali je u 2024. godini ovaj limit bio premašen na čak 80 odsto mernih mesta. Najveći broj dana zabeležen je u Popovcu (173), Valjevu (146), na Novom Beogradu (135), u Leštanima (132), Novom Pazaru (129), Radincu u Smederevu (128), Zaječaru (127) i Užicu (115).

Kada je reč o sitnijim suspendovanim česticama, PM2.5, čija je godišnja granična vrednost 25 mikrograma po kubnom metru, merenja su pokazala da su koncentracije u 2024. godini iznosile između 12 i 39 mikrograma. Najniža srednja godišnja vrednost zabeležena je u Novom Sadu (12), dok je najviša registrovana u Novom Pazaru (39 mikrograma). Godišnja granična vrednost za PM2.5 bila je premašena u Nišu, Valjevu, Užicu, Kraljevu, Smederevu, Kruševcu i više delova Beograda, uključujući Leštane i Lazarevac.

Zbog prekoračenja koncentracija PM10 i PM2.5, vazduh se u Novom Pazaru, Nišu, Valjevu, Kosjeriću, Užicu, Kraljevu, Smederevu i Kruševcu u 2024. godini našao u trećoj kategoriji, odnosno bio je prekomerno zagađen. Do donošenja novog Zakona o zaštiti vazduha ove godine, kvalitet u Srbiji se svrstavao u tri kategorije: čist ili neznatno zagađen, umereno zagađen i prekomerno zagađen vazduh. Ukinuta je srednja kategorija, odnosno kategorija umereno zagađenog vazduha.

Vazduh u Boru je bio prekomerno zagađen zbog prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i dnevnih koncentracija olova u njima. Istovremeno, godišnje koncentracije arsena i kadmijuma bile su iznad ciljanih vrednosti.

Tokom 2024. godine, koncentracije sumpor-dioksida i benzena nisu uslovile prekomerno zagađenje vazduha ni na jednom mernom mestu, piše u izveštaju.

Samo u Beogradu prekoračene dozvoljene vrednosti azot-dioksida

Sabraćaj je glavni izvor azot-dioksida. Takođe, javlja se kao proizvod sagorevanja u toplanama i termoelektranama. Prošle godine je samo u Beogradu prekoračena godišnja granična vrednost NO2 od 40 mikrograma po metru kubnom vazduha.

Prema zakonskoj regulativi, tokom godine nije dozvoljen nijedan dan sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti, 85 mikrograma po kubiku. Ipak, dnevno prekoračenje je zabeleženo na mernim mestima Beograd Despota Stefana GZZJZ (pet dana), Beograd KCS Vračar (dva dana) i Beograd Mostar (jedan dan)

U izveštaju se navodi da ugljen-monoksid, koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva, drveta i kao deo izduvnih gasova drumskih vozila, ne doprinosi zagađenju vazduha u Srbiji. Ni na jednom mernom mestu nisu izmerena prekoračenja dozvoljenih koncentracija.

Teški metali u vazduhu Bora

Teški metali u suspendovanim česticama PM10: arsen, kadmijum, nikl i olovo, uglavnom potiču od sagorevanja fosilnih goriva, metalurške industrije, kao i habanja guma i kočnica u saobraćaju. Svi ovi metali su toksični i kancerogeni, zbog čega se njihove koncentracije posebno prate.

Najveće opterećenje teškim metalima zabeleženo je u Boru. Srednje godišnje koncentracije arsena višestruko su premašile maksimalnu ciljnu vrednost od šest nanograma po kubnom metru na mernim mestima Jugopetrol (42) i Gradski park, (24 nanograma). Blago prekoračenje, sedam nanograma po kubnom metru, zabeleženo je na mernom mestu Beograd Lazarevac.

Najviši dozvoljeni nivo kadmijuma, pet nanograma po kubiku, prekoračen je na ista dva merna mesta, u Boru: Jugopetrol (20) i Gradski park (10 nanograma).

Kada je reč o olovu, godišnja granična vrednost od 500 nanograma po kubnom metru vazduha nije premašena, ali jeste dnevna granična vrednost od hiljadu nanograma, i to 14 puta na mernom mestu Bor Jugopetrol i sedam puta u Gradskom parku, uz maksimalne dnevne koncentracije koje su dostizale i gotovo tri puta više od dozvoljenih.

Ciljna vrednost nikla od 20 nanograma po kubnom metru nije prekoračena ni na jednom mernom mestu u Srbiji, dok su van Bora koncentracije teških metala uglavnom ostale niske i ispod propisanih granica.

Visoke koncentracije ozona zabeležene u mestima sa intenzivnim saobraćajem

Prizemni ozon je sekundarna zagađujuća materija. Ne emituje se direktno, već nastaje u vazduhu pod dejstvom sunčevog zračenja, kada azotni oksidi (NOx) i isparljiva organska jedinjenja (VOC), poreklom iz saobraćaja, energetike i industrije, reaguju međusobno.

Najčešće se javlja tokom leta, naročito u gradovima sa intenzivnim saobraćajem i na višim nadmorskim visinama, jer njegovo formiranje zavisi od temperature, sunčevog zračenja i stabilnosti atmosfere. Povišene koncentracije imaju štetne efekte po zdravlje ljudi i ekosisteme.

Maksimalne dnevne osmočasovne koncentracije, 120 mikrograma po kubiku, čije je prekoračenje dozvoljeno najviše 25 dana godišnje, višestruko su premašena na brojnim mernim mestima. Posebno u Vojvodini, Beogradu i na visinskim stanicama. Najveći broj dana zabeležen je u Novom Sadu (98), Deliblatskoj peščari (80), kao i u Beogradu i na Kopaoniku, gde je registrovano po više od 60 takvih dana.

Koncentracije prizemnog ozona iznad 180 mikrograma po kubnom metru, pri kojima je predviđeno obaveštavanje javnosti o povećanom riziku po zdravlje, registrovane su na više mernih mesta tokom letnjeg perioda. Sa druge strane, prag za izdavanje upozorenja javnosti, definisan kao koncentracija iznad 240 mikrograma u trajanju od tri uzastopna sata, nije bio prekoračen ni na jednoj stanici.