Aktivni kupac u energetskom sektoru Srbije – mogućnosti i izazovi

Uvođenjem instituta aktivnog kupca u energetski sektor, Srbija je napravila važan korak ka zelenijoj budućnosti. Status aktivnog kupca omogućava krajnjim potrošačima da proizvode, ali i troše, skladište i prodaju tu svoju energiju. Zasad to je moguće samo na papiru. Primenu u praksi onemogućava nedostatak podzakonskih akata, složene tehničke i administrativne procedure, kao i zakonska ograničenja. To govori da je potreban dodatni napor nadležnih kako bi Srbija u potpunosti iskoristila potencijal aktivnih kupaca i ubrzala prelazak ka održivom energetskom miksu, zaključci su okruglog stola „Ko je aktivni kupac u energetskom sektoru Srbije“.

Zakonom o energetici, usvojenim prošle godine, uveden je novi akter u energetski sektor Srbije – aktivni kupac. Da bi se ova novina približila javnosti, Privredna komora Srbije, Udruženje za pravo energetike (UPES) i CIRED Srbija organizovali su okrugli sto na temu „Ko je aktivni kupac u energetskom sektoru Srbije“, na kojem su predstavljene prednosti i izazovi primene ove novine.

Aktivni kupac se u Evropskoj uniji prvi put pojavio 2019. godine u Direktivi (EU) 2019/944 o zajedničkim pravilima za unutrašnje tržište električne energije i Uredbi (EU) 2019/943 o unutrašnjem tržištu električne energije. Kao članica Energetske zajednice, Srbija je imala obavezu da ovaj koncept prenese u svoje zakonodavstvo, objasnila je Iva Đinđić Ćosić, članica Upravnog odbora UPES-a.

Osnovna svrha aktivnog kupca jeste da se ubrza prelazak na zeleniji energetski miks

Prema Zakonu o energetici, aktivni kupac je krajnji potrošač ili grupa potrošača koji zajednički deluju, koriste ili skladište električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata, ili je samostalno prodaju i učestvuju u uslugama fleksibilnosti i merama energetske efikasnosti – pri čemu te aktivnosti nisu njihova osnovna delatnost.

Osnovna svrha aktivnog kupca, kao i kupca-proizvođača (prozjumer), jeste da se ubrza prelazak na zeleniji energetski miks – kroz investicije kako industrije, tako i domaćinstava.

Aktivni kupac ima pravo da učestvuju na tržištu električne energije direktno ili preko agregatora, da prodaje višak proizvedene električne energije, koristi je za sopstvene potrebe, učestvuje u uslugama fleksibilnosti i šemama energetske efikasnosti i da poverava trećim stranama izgradnju i upravljanje postrojenjima. Evidenciju o aktivnim kupcima vodiće operator sistema na osnovu njihovog zahteva.

Đinđić Ćosić: pored prenosa propisa EU u domaće zakonodavstvo potrebno je i njihovo dalje razrađivanje i implementacija kako bi se obezbedilo sprovođenje u praksi

Đinđić Ćosić je naglasila da aktivni kupci koji poseduju objekte za skladištenje energije imaju pravo na priključenje na mrežu u razumnom roku, ne podležu dvostrukim naknadama, uključujući tarifne stavove za pristup mreži, za uskladištenu električnu energiju koja ostaje u njegovim objektima ili kada pružaju usluge fleksibilnosti operatorima sistema. Ne podležu nesrazmernim zahtevima za licenciranje i mogu, kako je dodala, da pružaju više usluga istovremeno, ako je to tehnički izvodljivo.

Međutim, pored prenosa propisa EU u domaće zakonodavstvo potrebno je, istakla je ona, i njihovo dalje razrađivanje i implementacija kako bi se obezbedilo sprovođenje u praksi.

Potrebno je uneti izmene u Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Uredbu o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, Pravila o promeni i kolektivnoj promeni snabdevača i agregatora, Pravila o radu tržišta električne energije, Pravila o radu prenosnog sistema, Pravilnik o obavljanju energetske delatnosti i sertifikaciji i Metodologiji za pristup sistemu, navela je Đinđić Ćosić.

Aktivan kupac u propisima regiona

Željko Marković iz Saveza energetičara predstavio je modele i primere funkcionisanja aktivnog kupca u zemljama regiona. Podsetio je da je koncept aktivnog kupca u Srbiji uveden 2021. godine Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije kroz kategoriju kupca-proizvođača.

„Kada govorimo o aktivnom kupcu, to je veoma širok pojam – da bismo ga razumeli, moramo pogledati poslovne modele“, naglasio je Marković.

Po njegovim rečima, na oblikovanje tih modela, pored zakonodavnog okvira, utiču i razvijenost tržišta električne energije, dostupne tehnologije, postojanje infrastrukture poput pametnih brojila i tržišta pomoćnih usluga.

Postoji sedam modela aktivnog kupca

On je izdvojio više modela aktivnih kupaca: subvencionisani modeli među kojima su model potrošnje sopstvene proizvedene energije i neto-merenje, ili fid-in tarife i fid-in premije; zatim nesubvencionisani modeli potrošnje i neto obračun; kolektivna potrošnja i energetske zajednice; upravljanje potrošnjom preko agregatora; peer-to-peer trgovina energijom između više aktivnih kupaca; „energija kao servis“ ili lizing model u kojem treća strana gradi i upravlja postrojenjem; i hibridni modeli sa skladištima (baterijama) i/ili električnim vozilima.

Ostaje da se vidi koji od ovih modela će biti dozvoljeni u Srbiji i kako će biti regulisani.

Marković je naveo i brojne primere iz regiona. U Sloveniji je do 2023. važilo neto merenje, sada je uveden neto obračun, dok za komercijalne kupce postoji ograničenje kapaciteta od jednog megavata. Hrvatska i dalje primenjuje neto merenje za domaćinstva, ali za privredu važi neto obračun uz limit od 500 kW za instalacije bez licence.

U Bugarskoj domaćinstva još nemaju mogućnost da postanu kupci-proizvođači, dok komercijalni kupci mogu da instaliraju do 30 kW uz fid-in tarifu.

Rumunija i Grčka prednjače sa svojim modelima aktivnog kupca

Rumunija i Grčka prednjače zahvaljujući mogućnosti udruživanja u virtuelne elektrane. U Rumuniji domaćinstva imaju neto merenje, a komercijalni kupci subvencije za kapacitete do 400 kW, dok u Grčkoj komercijalni kupci mogu da instaliraju do 3 MW, a energetske zajednice do 5 MW.

U Crnoj Gori postoji ESCO model u kojem Elektoprivreda Crne Gore (EPCG) gradi elektranu na krovu kupca, koji je otplaćuje kroz račun, a nakon isplate elektrana prelazi u njegovo vlasništvo. U Bosni i Hercegovini federalni zakon dozvoljava priključak do 150 kW za prozjumere, dok je u Republici Srpskoj taj limit 250 kW. U Severnoj Makedoniji ne postoji neto merenje, ali se odobravaju priključci do 500 kW.

Potrebno je sprovesti niz mera kako bi neki koncept aktivnog kupca zaživeo u Srbiji

Govoreći o upravljanju potrošnjom pomoću agregatora, Marković je istakao da je to za sada u Sloveniji moguće samo kroz pilot projekte, u Hrvatskoj je regulativno omogućeno ali tržište nije uspostavljeno, dok u Bugarskoj, Crnoj Gori i BiH nije omogućeno. U Rumuniji i Grčkoj postoje registrovani agregatori.

Peer-to-peer trgovina energijom nije omogućena regulativom ni u jednoj zemlji regiona, ali postoje pilot-projekti u Grčkoj i Rumuniji. Hibridni modeli sa skladištima energije razvijaju se, naročito u Grčkoj, dok modeli u kojima električna vozila služe kao skladišta još nisu pravno regulisani.

„Da bi ovi modeli zaživeli i kod nas, potrebno je doneti podzakonske akte za energetske zajednice, uvesti napredne merne sisteme i dinamične tarife, ukinuti ograničenje od 150 kW koje važi za elektrane aktivnih kupaca i pokrenuti pilot peer-to-peer projekte, kao i razviti širu lepezu ESCO usluga“, poručio je Marković.

Aktivni kupac i energetske zajednice: izazovi i mogućnosti

Miloš Kuzman, potpredsednik Udruženja za pravo energetike Srbije i rukovodilac Grupe za energetsko i ekološko pravo u NIS-u, svoju prezentaciju posvetio je modelu saradnje aktivnog kupca i energetske zajednice.

Novim Zakonom o energetici građanima je omogućeno udruživanje i formiranje energetskih zajednica. Ovaj inovativni model otvara vrata razvoju takozvane građanske energetike pružajući pojedincima, preduzetnicima, firmama, lokalnim samoupravama i javnim institucijama priliku da zajednički proizvode, skladište i koriste energiju.

Aktivni kupci i energetske zajednice u Srbiji za sada postoje samo na papiru

Ipak, i aktivni kupci i energetske zajednice u Srbiji za sada postoje samo na papiru. U praksi, jedini primeri su energetske zadruge poput Elektropionira i Sunčanih krovova.

Kuzman ističe da su trenutno u zakonima Srbije predviđene tri vrste zajednica: energetske zajednice građana (Zakon o energetici), zajednice obnovljivih izvora (Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije), lokalne energetske zajednice (Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije).

Međutim, nedostaju podzakonski akti koji bi bliže uredili ovu oblast. Kao prvi korak Kuzman ističe izmenu Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom.

Aktivni kupac može da bude član energetske zajednice

Iz zakonske definicije aktivnog kupca proizlazi da on može da bude član energetske zajednice. Ipak, to ne važi za sve: u zajednice mogu da se uključe mala i mikro preduzeća, ali ne i srednja i velika, pa aktivni kupci iz ove dve poslednje kategorije ne mogu da budu članovi.

Učešće aktivnog kupca u energetskoj zajednici omogućilo bi mu da višak proizvedene energije plasira drugim članovima. To je, prema Kuzmanu, i osnovni motiv za njegovo uključivanje – dok je drugim članovima u interesu da kupuju jeftiniju energiju. Time se stvara sinergija ova dva instituta.

Ipak, Kuzman procenjuje da će aktivni kupci verovatno prvo razmišljati kako da optimizuju sopstvenu proizvodnju, a tek potom o članstvu u energetskoj zajednici.

Preduslovi i prilike za učešće aktivnog kupca na tržištu električne energije

Dunja Grujić, članica Udruženja za pravo energetike Srbije i predstavnica kompanije Flaner d.o.o. iz Beograda, predstavila je uslove i mogućnosti za nastup aktivnog kupca na tržištu električne energije.

Na prvom mestu, da bi učestvovao na tržištu aktivni kupac mora da ispuni odredbe Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom. Uz to se očekuju izmene Uredbe i Pravila o radu distributivnog i prenosnog sistema, kako bi se precizno definisali svi uslovi priključenja i procedure za aktivne kupce.

Grujić objašnjava da je sa tržišnog aspekta, aktivni kupac istovremeno korisnik sistema i učesnik na tržištu. Kao korisnik, mora da zaključi ugovor o pristupu sistemu sa operatorom na čijem je delu mreže – Elektromrežom Srbije (EMS) za prenosni sistem ili Elektrodistribucijom Srbije (EDS) za distributivni – i da ispuni sve propisane tehničke i komercijalne uslove. Za korišćenje sistema plaća naknadu za preuzetu energiju i zauzeće kapaciteta. Očekuje se da će nova metodologija o pristupu mreži aktivne kupce prepoznati kao posebnu kategoriju.

Aktivni kupci su balansno odgovorni – moraju da obezbede uravnoteženje svoje potrošnje i proizvodnje

Kao učesnici na tržištu, aktivni kupci su balansno odgovorni. To znači da su odgovoran za balansna odstupanja koja naprave elektroenergetskom sistemu, te da je balansno odgovorna strana finansijski odgovorna za balansna odstupanja i da je dužna da doprinese balansu elektroenergetskog sistema.

To mogu da urade na dva načina: da sami postanu balansno odgovorna strana zaključenjem ugovora sa EMS-om, što je složena i skupa procedura, ili da prenesu odgovornost na već postojeće balansno odgovorne strane.

Aktivni kupci potrošnju pokrivaju iz sopstvene proizvodnje, skladišta ili iz elektroenergetskog sistema. Grujić kaže da je u njihovom interesu da što više potrošnje pokriju sopstvenom energijom jer tako izbegavaju kupovinu skupljih kilovat-sati od snabdevača i smanjuju troškove pristupa mreži.

Mogu da biraju između više vrsta ugovora o snabdevanju. Pored standardnih ugovora o potpunom snabdevanju, EPS i drugi snabdevači uvode dinamičke tarife vezane za cene na berzi uz dogovorenu maržu, kao i kombinovane ugovore gde se deo energije kupuje po fiksnoj, a deo po tržišnoj ceni.

Aktivni kupci mogu višak energije da prodaju

Grujić objašnjava da ukoliko višak energije ne potroše ili ne skladište, aktivni kupci ga mogu predati elektroenergetskom sistemu – prodajom na tržištu ili putem ugovora o otkupu električne energije (PPA). Takođe je omogućeno da treća lica razvijaju, grade i upravljaju elektranama u ime aktivnog kupca, što podseća na „onsite PPA“ modele koji su već razvijeni u EU, ali kod nas još nisu jasno regulisani.

Aktivni kupac mora pažljivo da planira proizvodnju i potrošnju kako bi ostvario maksimalne uštede. Aktivan kupac, takođe, može da koristi šeme energetske efikasnosti te će i u tom pogledu moći da ostvari uštede kroz unapređenje sopstvenih objekata.

Njegovu ulogu dodatno će oblikovati pojava agregatora – posrednika koji objedinjuju više manjih proizvođača i potrošača. Za agregatore će biti potrebna licenca, međutim, da bi prve licence bile izdate od strane Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), potrebno je doneti pravilnik.

Kada se pojave, aktivni kupci će sa njima zaključivati ugovore i dobijati instrukcije preko agregatora, dok će operator mreže agregatoru davati signale o potrebama sistema.

Aktivni kupac i kupac-proizvođač u propisima Republike Srbije

Rade Mrđak, član Udruženja za pravo energetike Srbije i savetnik za obnovljive izvore energije u Ministarstva rudarstva i energetike, predstavio je sličnosti i razlike između aktivnog kupca i kupca-proizvođača u domaćem zakonodavstvu.

Oba instituta imaju zajedničko to što se radi o krajnjim kupcima koji obavljaju određene energetske aktivnosti, ali to nije njihova osnovna delatnost. Formalne razlike su sledeće: kupac-proizvođač mora da poseduje sopstvenu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, dok aktivni kupac proizvodnju može, ali ne mora da ima.

Takođe, kupac-proizvođač je obavezan da višak energije preda u elektroenergetski sistem, dok aktivni kupac tu obavezu nema.

Suštinska razlika između kupca-proizvođača i aktivnog kupca je u opsegu i složenosti aktivnosti

Suštinska razlika se ogleda u opsegu i složenosti aktivnosti: kupac-proizvođač je prvenstveno namenjen domaćinstvima i malim komercijalnim potrošačima, sa instalacijama do 10 kW, dok aktivni kupac može imati proizvodni pogon odsnosno elektranu do 150 kW i može samostalno prodavati proizvedenu energiju na tržištu.

Mrdak ističe da je kupac-proizvođač oslobođen složenih procedura na tržištu i balansne odgovornosti, koja je preneta na njegovog snabdevača. Njegova uloga u energetskoj tranziciji je da predaje višak energije u sistem, smanjuje račune kroz neto-merenje ili neto-obračun, ili koristi mrežu kao virtuelno skladište energije do godinu dana.

„S druge strane, aktivni kupci imaju veći finansijski i administrativni kapacitet, te oni sami snose balansnu odgovornost, kako što je objasnila Dunja Grujić, i odlučuju kako da iskoriste višak energije – bilo prodajom na tržištu, preko ugovora, ili na berzi. Za razliku od kupca-proizvođača, aktivni kupac ne može koristiti višak energije za smanjenje računa putem neto-merenja ili neto-obračuna“, rekao je Mrdak.