Nemačka u 2024. imala dosad najzeleniji miks za proizvodnju struje, cena niža 15 odsto

Neto proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora za javno snabdevanje u Nemačkoj dostigla je rekordnih 62,7 odsto u 2024. godini, pokazala je analiza instituta Fraunhofer instituta za solarne energetske sisteme (ISE). U istom periodu povećan je kapacitet baterija, kao i uvoz struje, ali je veleprodajna cena pala 15,5 odsto.

Proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana je dostigla novi rekord od 72,2 teravat-sata (TWh), i taj rast korišćenja solarne energije nastavio je da premašuje ciljeve postavljene na nacionalnom nivou. Ukupan kapacitet fotonaponskih elektrana premašio je 100 GW.

S obzirom da je udeo proizvodnje struje iz lignita (-8,4%) i kamenog uglja (-27,6%) nastavio naglo da pada, emisije ugljen-dioksida u nemačkom miksu proizvodnje električne energije bile su na rekordno niskom nivou, naveo je ISE.

Od ukupne proizvodnje fotonaponskih sistema 59,8 TWh isporučeno je u mrežu, a 12,4 TWh iskorišćeno je za sopstvenu potrošnju. Ukupna proizvodnja je povećana oko 10,8 TWh ili 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a udeo u proizvodnji bio je 14 odsto.

Vetroparkovi su opet bila najvažniji izvor električne energije u 2024. sa 136,4 TWh i udelom od 33 odsto. Ali, godišnji cilj za instaliranje novih elektrana od 12-14 GW nije ispunjen jer je do novembra postavljeno samo 3,1 GW.

Sa 21,7 TWh, proizvodnja hidroelektrana bila je približno jednaka prethodnoj godini (19,7 TWh). Instalisani kapacitet je povećan sa 4,94 GW na 6,4 GW. Biomasa je doprinela sa 36 TWh, a instalisani kapacitet je ostao nepromenjen – 9,1 GW.

Inače, proizvodnja za javno snabdevanje ne uključuje proizvodnju energije koju troši industrija, koja se snabdeva najvećim delom iz termoelektrana na ugalj i gas, ili same elektrane. Učešće obnovljive energije u ukupnoj neto proizvodnji električne energije, bilo je oko 58,6 odsto i poređenju sa 54,7 odsto u 2023.

Udeo zelene energije u bruto potrošnji je bio 55 odsto

Nemačka je postavila cilj da do 2030. godine udeo obnovljive energije u bruto potrošnji bude 80 odsto, a u 2024. je bio 55 odsto, preneo je Clean Energy Wire.

Prošla godine je bila prva cela godina kada Nemačka nije imala domaću proizvodnju iz nuklearnih elektrana. Poslednje tri nuklearke zatvorene su u aprilu 2023. Neto javna proizvodnja struje iz termoelektrana na lignit nastavila je da pada u 2024, pa je iznoslila 71,1 TWh, dok je industrija potrošila 1,3 TWh. Iz kamenog uglja proizvedeno je 24,2 TWh.

S druge strane, korišćenje prirodnog gasa za proizvodnju struje povećano je 9,5 odsto i iznosilo je 48,4 TWh za javno snabdevanje i 25,6 TWh za industrijsku potrošnju.

Zbog sve većeg udela obnovljivih izvora i pada proizvodnje električne energije na ugalj emisije CO2 su niže nego ikada ranije. Od 2014. su prepolovljene sa 312 na oko 152 miliona tona godišnje).

Struja pojeftinila ispod nivoa u 2021.

Nemačka je 2023. prvi put postala neto uvoznik struje. Prošle godine je neto uvoz dostigao 24,9 TWh u poređenju sa 9,2 TWh u 2023.

Ovo je posebno posledica nižih troškova proizvodnje električne energije u susednim evropskim zemljama tokom leta i visoke cene sertifikata za CO2, ocenio je ISE.

Cene na berzama električne energije su značajno porasle u novembru i decembru, što je proizvodnju električne energije zasnovano na fosilnim gorivima učinilo profitabilnijom nego što je to bilo tokom leta. Kao rezultat toga, uvoz je opao.

Za razliku od susednih zemalja, kao što su Austrija, Švajcarska, Francuska, Nemačka, kako je naveo ISE, ima dovoljan kapacitet za proizvodnju struje u zimskom periodu.

Prosečna cena ponderisana obimom (eng. volume-weighted) na dan-unapred tržištu pala je oko 15,5 odsto na 78,01 evra po MWh – 2023. je bila 92,29 evra. Cena u 2024. je čak ispod nivoa iz 2021. kada je bila 93,36 evra. U 2022. je zbog rata u Ukrajini i slabe proizvodnje iz nuklearki u Francuskoj došlo do drastičnog rasta, pa je cena dostigla 230,57 evra.

U 2024. godini instalisani kapacitet baterija za skaldištenje energije je povećan sa 8,6 na 12,1 GW, a kapacitet skladištenja sa 12,7 GWh na 17,7 GWh. Kapacitet nemačkih reverzibilnih hidroelektrana je oko 10 GW, naveo je u svojoj analizi Fraunhofer institut za solarne energetske sisteme (ISE).