Evropska komisija je pokrenula istraživanje među akterima i drugim zainteresovanim stranama o mogućnosti proširenja CBAM-a na naredni segment lanca snabdevanja. Ta mera je deo napora za sprečavanje preseljenja prerađivačkih kapaciteta – fabrika u zemlje van EU u kojima je klimatska politika blaža. Takođe, treba da obezbedi da se krajnji potrošači ne okreću takvim uvoznim proizvodima, jer bi bili jeftiniji bez ekvivalentne naplate na ime ispuštanja gasova s efektom staklene bašte.
Pre godinu dana je počeo prelazni period do uvođenja naplate u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije. I uvoznici i strani proizvođači obuhvaćenih sirovina i proizvoda imaju poteškoće u ispunjavanju zakonskih obaveza. Propisi za uređivanje prvobitno zamišljenog sistema nisu dovršeni, a štaviše, EU paralelno s tim postupkom proširuje obuhvat.
CBAM će biti porez iliti carina na emisije ugljen-dioksida za cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, vodonik i električnu energiju iz inostranstva. Administracija u Briselu taj mehanizam uvodi da zaštiti svoju privredu od uvoza iz trećih zemalja u kojima se ispuštanje gasova s efektom staklene bašte naplaćuje manje ili uopšte ne.
Ovaj sistem će takođe pokriti indirektne emisije, vezane za potrošnju struje, u domenu cementa, đubriva i električne energije.
Generalni direktorat za oporezivanje i carinsku uniju (TAXUD) Evropske komisije sprovodi studiju o proširivanju CBAM-a na prerađivačku industriju – fabričke proizvode. Upravo pred prvu godišnjicu od početka tranzicionog perioda, otpočeo je istraživanje među akterima i drugim zainteresovanim stranama.
Rok za popunjavanje onlajn ankete je 25. oktobar.
Sprečavanje propuštanja ugljenika na sekundarnoj razini
Glavni cilj studije je procenjivanje neophodnosti i izvodljivosti širenja CBAM-ovog obuhvata na proizvode u sledećem segmentu lanca vrednosti, objasnila je evropska poreska uprava.
Prekogranični sistem oporezivanja emisija u EU postaje kompleksniji usled razrade i širenja sistema
Kompanije koje trenutno posluju u EU u prerađivačkom sektoru i koriste osnovnu robu sa CBAM-ovog spiska kao glavne sirovine, mogle bi da presele svoje proizvodne i prerađivačke kapacitete u zemlje van EU u kojima je klimatska politika blaža, u nameri da dođu do ugljenično intenzivnih sirovina za koje se ne naplaćuju emisije, piše u pozivu za učestvovanje u istraživanju.
Taj fenomen se naziva propuštanjem ili curenjem ugljenika (carbon leakage). Drugi primer je kada se krajnji potrošači u EU okreću takvim uvoznim proizvodima umesto da kupuju one koji se prave unutar ovog trgovinskog bloka.
CBAM će se još menjati do konačnog oblikovanja
Kako se razvija Sistem za trgovanje emisijama EU ETS, tako se menja i način ocarinjavanja emisija iz proizvodnje uvozne robe. Po svemu sudeći, ovaj mehanizam će u tom procesu postajati kompleksniji.
CBAM je alatka za pravično određivanje cena sertifikata za CO2 ispušten tokom proizvodnje ugljenično intenzivne robe koja ulazi u EU, a svrha mu je i da istovremeno podstiče zeleniju industrijsku proizvodnju u zemljama van EU, ističu u TAXUD-u.
Zamisao je da se iz sistema naplate izuzmu sirovine i proizvodi za koje su u zemlji porekla troškovi na ime emisija ekvivalentni. U suprotnom, ovaj namet pokriva razliku do visine cene dozvola za CO2 u EU ETS-u.
Uvođenje mehanizma uz postepen rast cena zakazano je za 1. januar 2026. godine. U međuvremenu, obuhvaćene kompanije i zemlje imaju obavezu da mere i overavaju količine CO2 i podnose izveštaje o njima. Sistem bi svoj puni obuhvat dostigao na početku 2034. godine.
U studiji će biti obrađene nedoumice i argumenti protiv predloženih rešenja kao i predviđeni troškovi prilagođavanja i administrativno opterećenje, stoji u pozivu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.