Elektroprivreda Srbije radom termoelektrana na ugalj proizvede do sedam miliona tona pepela i šljake godišnje. Veoma mala količina se proda, a ostalo ide na pepelišta. Kompanija Lafarge Srbija izgradiće fabriku u blizini termoelektrane Nikola Tesla B, kako bi sav pepeo koji nastaje kao nusproizvod sagorevanja iskoristila kao sirovinu u proizvodnji cementa.
Lafarge Srbija će izgraditi fabriku u kojoj će milion tona pepela godišnje iz termoelektrane Nikola Tesla B (TENT B) biti iskorišćeno za proizvodnju cementa. Uvođenjem tog otpadnog materijala u Srbiji među svoje sirovine, ova cementara primenjuje princip cirkularne ekonomije.
U EPS-u kažu da termoelektrane u Srbiji na godišnjem nivou proizvedu između šest i sedam miliona tona pepela, od čega se proda samo pet do šest odsto. Prošle godine prodato je samo 180.000 tona.
Ostatak EPS odlaže na sopstvene deponije odnosno pepelišta, koja zauzimaju površinu od 1.600 hektara. Na ovaj način odložen pepeo ima status neopasnog otpada. Ipak, on dospeva u vazduh i u zemlju i zagađuje životnu sredinu.
Fabrika će se nalaziti u mestu Ratari, nedaleko od Obrenovca. To će biti prvi put u Srbiji da se izgradnjom fabrike uz termoelektranu planira korišćenje pepela praktično na mestu njegovog nastanka.
Lafarge Srbija rešiće dugogodišnji problem nagomilavanja pepela u Srbiji
Investicijom od oko 110 miliona evra, cementara Lafarge Srbija mogla bi da reši dugogodišnji problem nagomilavanja pepela u Srbiji, jer će se u fabrici prerađivati i pepeo sa pepelišta.
Postoje dva načina korišćenja pepela u građevinskoj industriji.
„Ono što može da ide u putarsku industriju, taj materijal bi bio sa postojećih pepelišta. Taj materijal je spreman da bude primenjen u putarskoj industriji. Međutim, novogenerisani pepeo, kojeg znamo kao leteći pepeo, ne može biti korišćen ni u industriji cementa ni u industriji betona ni u mnogim drugim industrijama, bez prethodne prerade. Upravo time će se baviti pogon u Ratarima. Milion tona pepela ćemo mleti, klasifikovati, selektovati da bismo proizvodili nove građevinske materijale“, objasnio je za RTS direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginjić.
Otvaranjem fabrike bi se značajno doprinelo uvođenju cirkularne ekonomije u Srbiji, a EPS bi smanjio količine pepela koje odlaže na deponije, ostvario uštede u poslovanju i, eventualno, zaradio od prodaje pepela.
Upotreba pepela će za kompaniju biti od izuzetne važnosti kada 1. januara 2026. stupi na snagu CBAM. To je obaveza plaćanja takse za svaku tonu emitovanog CO2 u proizvodnji aluminijuma, gvožđa, čelika, cementa, veštačkih đubriva, električne energije i vodonika izvezenih u EU.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.