Ekološki aktivisti i građani najavili radikalizaciju protesta protiv istraživanja i rudarenja litijuma

Pokret protiv Rio Tintovog projekta rudnika i postrojenja za preradu jadarita traži od Vlade Srbije da zabrani istraživanja i eksploataciju litijuma i bora. U protivnom, poručeno je na protestu u Loznici, doći će do radikalizacije otpora, počevši sa blokadama pruga.

Demonstranti iz Jadra i lozničkog kraja, iz gradova Srbije i Bosne i Hercegovine i područja u kojima postoje ili su u planu rudnici okupili su se da bi reagovali na obnovu kampanje za otvaranje rudnika i postrojenja za proizvodnju litijuma. Protest je sazvala lokalna grupa Ne damo Jadar zajedno sa inicijativama Marš sa Drine, Suvoborska greda, Zaštitimo Dobrinju i okolinu i drugima iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS).

Marijana Petković iz Gornjih Nedeljica, gde je lokacija Rio Tintovog projekta, podsetila je da su aktivisti utvrdili da su lokalne vlasti dozvolile odvoženje otrovne isplake iz istražnih bušotina na gradsku deponiju. Vlada Srbije će 1. jula dobiti pisani zahtev za zakonsku zabranu istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u celoj zemlji, objavila je ova predstavnica udruženja Ne damo Jadar.

Parlament je ignorisao narodnu inicijativu iz 2022. za zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma i bora u celoj Srbiji

Ukoliko to ne bude ispunjeno u roku od 40 dana, pokret će 41. dana organizovati blokade, prvo na prugama, kao i na drugim ključnim tačkama, ističe Petković.

Inače, protivnici projekta Jadar su još 2022, u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, predali peticiju sa više od 38.000 potpisa da se u Srbiji zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora. Time su obavezali Narodnu skupštinu Srbije da o tome raspravlja, ali je ona taj dokument ignorisala.

Vukosavić: Opasnost da otpadne vode iz rudnika kontaminiraju podzemne vode u Mačvi

Organizatori su procenili da je na skupu ispred Vukovog doma u Loznici bilo tri hiljade ljudi.

Odustajanje od eksploatacije rude jadarita je jedini način da se spreče negativne posledice po biljni i životinjski svet i staništa i ekosisteme doline Jadra, izjavila je profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljiljana Tomović.

„Biolozi i ekolozi nisu promenili svoje mišljenje. Mi ponovo kažemo: život i rudnik ne mogu zajedno. Birajte, život ili rudnik“, istakla je i zaključila da ni narod nije promenio mišljenje.

Dolina Jadra treba da bude zaštićena kao posebna predeona celina, navela je profesorka.

„Jadar ne sme pasti“, kazao je okupljenima akademik i profesor Elektrotehničkog fakulteta UB Slobodan Vukosavić i dodao da postoji još četrdesetak planiranih rudnika u Srbiji.

Upozorio je na opasnost da otpadna voda iz rudnika kontaminira podzemne vode u Mačvi.

„Ostaćemo bez vode. Živimo u vreme klimatskih promena. Ko je to prouzrokovao nije ni bitno. Klimatske promene su tu. Mi ćemo se suočiti ne sa jednom sušnom godinom u deset godina, već sa pet sušnih godina. Mi ćemo imati tri, četiri meseca tokom leta kada uopšte neće biti kiše. Kiša će padati, kao što ste juče mogli da vidite, u naletima. Imaćemo bujice. Zemlja neće moći da upije toliku vodu. Srbija je suva zemlja. Nama je neophodna voda. Ratovi će se voditi za vodu, ne za litijum“, rekao je Vukosavić.

Na protestu i aktivisti iz BiH koji se protive planovima za iskopavanje litijuma

Ne postoji veći ideal nego boriti se za Gornje Nedeljice, Loznicu, Drinu, Savu, Majevicu, Semberiju, Mačvu, Srbiju, Bosnu i čitav region, poručio je Adi Selman iz dvojca Karton revolucija iz Tuzle. U tom kraju je takođe u planu iskopavanje litijuma, u Loparama.

Dragan Simović iz inicijative Zaštitimo Dobrinju i okolinu i poljoprivrednik iz okoline Požege, gde takođe postoji nalazište litijuma, ukazao je na tešku situaciju u kojoj se zbog rudnika nalazi stanovništvo Bora i Majdanpeka. I on je najavio zaoštravanje protesta i zatražio od države da uvede zabranu.