Dan ekološkog duga 2024: Slovenija od 25. aprila živi na kredit

Dan ekološkog duga je godišnji pokazatelj početka našeg života preko količine resursa koje imamo u datoj godini. Tačan datum kada ćemo kao čovečanstvo ući u minus biće objavljen 5. juna. Ipak, države ponaosob znaju kada počinju da žive u dugu prema planeti. Kao i inače, prvo prekoračenje u Jugoistočnoj Evropi 2024. je u Sloveniji.

Dan ekološkog duga izračunava se deljenjem biokapaciteta planete (količine prirodnih resursa koje Zemlja može da obnovi za godinu dana) sa ekološkim otiskom čovečanstva odnosno projektovanom potrošnjom za tekuću godinu i množenjem sa brojem dana u godini.

Baš kao što bankovni izvod prati prihod u odnosu na rashode, organizacija Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network) meri potražnju stanovništva za resursima i ponudu ekosistema.

Na strani ponude, biokapacitet je biološki produktivna kopnena i morska površina uključujući šumska zemljišta, pašnjake, useve, ribarska područja i izgrađeno zemljište.

Na strani potražnje, ekološki otisak meri potražnju stanovništva za hranom na bazi biljnog porekla i proizvodima od vlakana, stokom i ribljim proizvodima, drvetom i drugim šumskim proizvodima, prostorom za urbanu infrastrukturu i šumom koja apsorbuje emisije ugljen-dioksida nastale sagorevanjem fosilnih goriva.

Dan ekološkog duga se objavljuje 5. juna svake godine, a 2023. je pao 2. avgusta.

Slovenija ponovo prva u regionu

U Sloveniji je već neko vreme Dan planete Zemlje blisko povezan sa Danom ekološkog duga. Prvi se obeležava 22. aprila, a ta zemlja će ove godine početi prekomerno da troši zemljine resurse već 25. aprila, nedelju dana kasnije nego prošle.

Prema Global Footprint Networku, kad bi svi na svetu živeli kao Slovenci, trebalo bi nam 3,4 Zemlje da zadovoljimo naše potrebe za prirodnim resursima.

Institut za zdravlje i životnu sredinu Slovenije pokrenuo je kampanju podizanja svesti na društvenim mrežama povodom Svetskog dana planete Zemlje i Dana ekološkog duga. Lansirao je kalkulator ekološkog duga, pomoću kojeg svako može lako da proveri kako njegovi postupci i životne navike utiču na životnu sredinu.

Prema rečima generalnog direktora Direktorata za klimatske politike pri Ministarstvu životne sredine, klime i energetike Andreja Gnezde, u Sloveniji su dva sektora odgovorna za najveće količine emisija gasova sa efektom staklene bašte: energetika i saobraćaj, odnosno mobilnost.

Gnezda: U energetskom sektoru posebno je važan razvoj obnovljivih izvora energije

„Što se tiče potonjeg, emisije gasova sa efektom staklene bašte značajno variraju iz godine u godinu, a u energetskom sektoru posebno je važan razvoj obnovljivih izvora energije i njihovo efikasno korištenje. Ministarstvo je pripremilo neke zakonske predloge i usvojilo izmene zakonskog okvira koje podstiču neophodan smer razvoja, a istovremeno kroz sistem subvencija podstičemo ulaganja i u energetsku sanaciju zgrada i postavljanje solarnih elektrana i druge investicije“, rekao je.

Pre kraja sledećeg meseca Sloveniji će se pridružiti i Bosna i Hercegovina (9. maja), Srbija (23. maja), Mađarska i Grčka (25. maja), Hrvatska (28. maja) i Crna Gora (30. maja). Od ostalih država iz regiona koje prati Balkan Green Energy News, Bugarska će ući u ekološki dug 2. juna, Rumunija 10. jula, a Albanija sada već tradicionalno ostaje poslednja – 23. septembra.