Eko-svest: Novi zakon u Severnoj Makedoniji omogućiće izgradnju elektrana na plodnom zemljištu

Centar za istraživanje životne sredine i informisanje Eko-svest iz Severne Makedonije protivi se predlogu izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim bi bila omogućena trajna prenamena u građevinsko zemljište za pogone za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Ta organizacija umesto toga predlaže korišćenje degradiranog zemljišta.

Klimatske promene imaju negativan uticaj na sve aspekte ljudskog života. Da bi se ublažile posledice, neophodan je prelazak na obnovljive izvore energije. Takvi projekti zauzimaju velike površine, pogotovo solarne elektrane, čime mogu da ugroze poljoprivredu i ekosisteme.

Posledice klimatskih promena utiču i na proizvodnju hrane. Iz ovog razloga, Centar za istraživanje životne sredine i informisanje Eko-svest protivi se predloženim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu Severne Makedonije. Predviđena je mogućnost trajne prenamene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, za instaliranje postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, upozorila je organizacija.

Poljoprivredno zemljište nikako ne bi smelo da se prenamenjuje u građevinsko za energetske ili industrijske objekte

„Zabrinuti smo što će predložena mogućnost trajne konverzije najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta za hidroelektrane, termoelektrane, nuklearne elektrane, vetroelektrane, pogone za koncentrovanje solarne energije, elektrane na biogoriva i površinske solarne i fotonaponske elektrane ograničiti korišćenje plodnog zemljišta u državi za obezbeđivanje hrane za stanovništvo. Plodno poljoprivredno zemljište nikako ne bi smelo da se prenamenjuje u građevinsko zemljište za energetske ili industrijske objekte“, stoji u saopštenju.

Eko-svest navodi da su predložene izmene suprotne aktuelnoj državnoj politici poljoprivrede i ruralnog razvoja kao i merama iz domena klimatskih promena usvojenim u poslednje tri godine.

„Pri neplanskoj izgradnji energetskih objekata koji koriste obnovljive izvore energije ubrzava se konstantno smanjenje plodnih poljoprivrednih površina, što znači rizik za proizvodnju hrane i da se poveća uvoz voća i povrća nepoznatog porekla i, posledično, veće troškove za stanovništvo“, piše u objavi.

Postoje druge lokacija za razvoj projekata OIE

Naučne studije pokazuju da postoji velik broj pogodnijih lokacija za razvoj projekata za energiju iz obnovljivih izvora nego što su poljoprivredna i vredna prirodna područja, i da to ne utiče loše na život lokalnog stanovništva. Među njima su degradirano zemljište starih rudnika, deponije i zatvoreni industrijski pogoni.

Eko-svest je u saradnji sa Makedonskom akademijom nauka i umetnosti (MANU) objavila studiju i metodologiju za korišćenje rudnika i drugih braunfild lokacija za izgradnju solarnih i vetroelektrana u Severnoj Makedoniji. Identifikovale su pet pogodnih lokacija s degradiranim zemljištem.

Preusmeravanjem investicija na lokacije sa degradiranim zemljištem dobila bi se skoro osam puta veća proizvodnja električne energije nego iz trenutno instaliranog kapaciteta

Eko-svest i MANU su izradili i studiju o pronalaženju najboljih lokacija za izgradnju solarnih i vetroelektrana i sastavili kartu održivih lokacija za obnovljivu energiju. Na mapi je u prvom redu beskorisno i zagađeno zemljište, bez značajnog biodiverziteta, gde takvi projekti ne bi remetili život lokalnog stanovništva. Studija je pokazala da bi iz njih, ukoliko se investicije usmere na polovinu naznačenih lokacija, dobila bi se skoro osam puta veća proizvodnja električne energije nego iz trenutno instaliranog kapaciteta u zemlji.

Promene politike treba da budu u skladu sa Strategijom za klimatsku akciju i ratifikovanom Konvencijom Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom, saopšteno je. Eko-svest poziva na zaštitu zemljišta od degradacije, erozije i zagađenja. Takođe navodi da treba obezbediti finansijsku podršku i ulaganja za agroekološke mere kao što su zaštita i očuvanje autohtonih rasa životinja i sorti biljaka.

„Na osnovu ovih argumenata, tražimo da se hitno povuku izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a da nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donese odluku kojom će zabraniti njegovu prenamenu u građevinsko zemljište za razvoj energetskih projekata ili u druge nepoljoprivredne svrhe“, poručila je organizacija.