OIE

Niška toplana najavila izgradnju toplotne pumpe na Nišavi

Niska toplana najavila izgradnju toplotne pumpe na Nisavi

Foto: iStock

Objavljeno

17.10.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

17.10.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Gradska toplana u Nišu najavila je izgradnju toplotne pumpe velikog kapaciteta koja će pomoću vode iz Nišave snabdevati stanovništvo grejanjem. Rukovodstvo toplane je povodom 50 godina rada saopštilo da sprema niz projekata poput gašenja kotlarnica koje koriste mazut, rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih. U planu je i sprovođenje istražne bušotine iz koje bi se crpela geotermalna energija za grejanje.

U toku su pripreme za izgradnju toplotne pumpe visokog kapaciteta na lokaciji Krivi vir koja će koristiti vodu iz reke Nišave, prenose Južne vesti. Javno komunalno preduzeće Gradska toplana potpisalo je memorandum o razumevanju sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

Ukupna vrednost projekta iznosi 13,3 do 13,5 miliona evra. Za tu investiciju od Ministarstva rudarstva i energetike je obezbeđeno 8,2 miliona evra. Petina iznosa će biti grant od EBRD-a. Za preostali iznos, između 5,1 i 5,3 miliona evra, još uvek nije dogovoreno koliko će finansirati Grad Niš, a koliko Gradska toplana.

Toplotna pumpa će obezbediti bazni nivo grejanja

Bojan Gajić, bivši energetski menadžer grada Niša, kaže za Balkan Green Energy News da je toplotna pumpa namenjena za bazni nivo grejanja dok će se drugi izvori koristiti po potrebi.

Sličan poduhvat se sprovodi u Sarajevu, gde je predviđena ugradnja velikih toplotnih pumpi. Vlada Kantona Sarajevo donela je odluku o usvajanju kapitalnog projekta Sarajevo Toplane-daljinsko grijanje, vrednog 50 miliona evra.

U Nišu sve više kotlarnica na prirodni gas

„Gradska toplana vrlo intenzivno radi na prebacivanju kotlarnica koje koriste mazut na kotlarnice koje koriste gas ali i obnovljive izvore energije. Toplana već sada ima dobre rezultate. Do sada su ugašene dve kotlarnice na mazut, svaka snage 10 megavata, i prebačene su na prirodni gas, što je doprinelo poboljšanju kvaliteta vazduha i smanjenju emisija CO2″, izjavio je Gajić.

U preduzeću kažu da planiraju da ugase kotlarnicu u sklopu Osnovne škole Stefan Nemanja i još jednu na mazut na Panteleju. Umesto njih treba izgraditi novu, na gas, na koju bi bile priključene sve javne ustanove u tom kraju.

Sličan projekat planiran je i za osnovnu školu Miroslav Antić u naselju Durlan. U tom delu opštine Pantelej, na kotlarnicu na gas bi se priključili i dom učenika, zagrada opštine, policijska uprava i ostale javne ustanove.

Izgradnja novih kotlarnica planirana je i u naselju Pasi Poljana i u školi Kralj Petar Prvi. Ove lokacije su pogodne za grejanje na otpadno drvo, koje bi toplana prikupljala u saradnji sa javnim komunalnim preduzećem Mediana.

Toplana sada radi na razvoju trigeneracijskog sistema u okviru Univerzitetskog kliničkog centra

Početkom 2021. godine, toplana je preuzela kotlarnicu Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Niš. Javni objekti u blizini su priključeni na toplanu i prešli sa mazuta i uglja, kao glavnih energenata za grejanje, na prirodni gas.

“U saradnji sa Agencijom Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID), toplana sada radi na razvoju trigeneracijskog sistema u okviru UKC-a. Trigeneracija predstavlja istovremenu proizvodnju toplotne, rashladne i električne energije”, objasnio je Gajić.

Istraživanje geotermalne energije jedan od najvažnijih projekata

Toplana planira da crpi geotermalnu vodu za grejanje novog naselja uz Somborski bulevar.

U Nišu već postoji jedan bunar na dubini od 300 metara iz kog se crpi geotermalna energija kao dopuna daljinskom grejanju. Sada je u planu kopanje bunara na dubini od skoro 1.200 metara, navodi Gajić.

Podzemno jezero tople vode ima površinu 65 kvadratnih kilometara, a kompletno naselje bi moglo da se greje preko ove bušotine, ističu u toplani.

„Ovaj projekat je prikazan na jednoj konferenciji u Čikagu, gde je privukao značajnu pažnju, te se očekuje veliko interesovanje investitora“, rekao je Gajić.

Inače, nedavno objavljeni rezultati istraživanja pokazali su da geotermalni izvori na Novom Beogradu mogu da zadovolje znatan deo energetskih potreba Palate Srbija i zgrade SIV3.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

17. oktobar 2023. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

17. oktobar 2023. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

17. oktobar 2023. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

17. oktobar 2023. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)