Uvođenje CBAM-a na Zapadnom Balkanu – kako EU vidi svoju ulogu

Preduzeća na Zapadnom Balkanu 2026. očekuje uvođenje prekograničnog poreza Evropske unije na CO2 kroz mehanizam CBAM, a već za četiri meseca moraju da počnu da objavljuju izveštaje o svojim emisijama. EU treba da pomogne i državama i industrijskim proizvođačima da se usklade s promenama i ublaže početni udarac na poslovanje, istakli su zvaničnici na radionici koju je u Briselu organizovao Sekretarijat Energetske zajednice.

Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) je odmah iza ugla. Uvoznicima električne energije, aluminijuma, cementa, đubriva, vodonika, gvožđa i čelika u EU će od početka 2026. biti naplaćivan svojevrstan porez na emisije gasova s efektom staklene bašte iz proizvodnje.

Kompanije iz ovih sektora u tom 27-članom privrednom bloku već plaćaju takav namet kroz Sistem za trgovanje emisijama – EU ETS. To njihovim konkurentima iz trećih zemalja, poput onih na Zapadnom Balkanu, daje prednost. Nju EU namerava da ispegla kroz CBAM. Administracija u Briselu treba za koji mesec da objavi više informacija o propisima. U svakom slučaju, izvoznici obuhvaćeni novim sistemom imaju obavezu da već 1. oktobra počnu da mere svoje emisije i šalju podatke uvoznicima u EU, koji o njima izveštavaju svaka tri meseca.

Ukoliko neka treća zemlja, uključujući one na Zapadnom Balkanu, uvede vlastiti mehanizam za naplatu emisija gasova s efektom staklene bašte, ne podleže prekograničnom porezu Evropske unije na CO2 i te prihode zadržava za svoje projekte dekarbonizacije

Štaviše, EU razrađuje pravni okvir za potpuno usklađivanje CBAM-a sa EU ETS-om, jer se taj sistem širi na druge sektore. Ukoliko neka treća zemlja uvede vlastiti mehanizam za naplatu emisija gasova s efektom staklene bašte, ne podleže prekograničnom porezu Evropske unije na CO2 i te prihode zadržava za svoje projekte dekarbonizacije, umesto da sredstva idu Evropskoj uniji.

Države ovog regiona moraju brzo da nadoknade propušteno vreme. EU je svesna da treba da im pruži tehničku i finansijsku podršku pri uvođenju navedenih promena, navele su zvaničnice i zvaničnici koji su govorili na radionici o pripremama za CBAM u Energetskoj zajednici. Na događaju u Briselu su bili i predstavnici industrije. Izneli su svoje predloge i otkrili šta ih zabrinjava.

Odgovornost je na državama

Sekretarijat Energetske zajednice, koji je organizovao skup, pomoći će ugovornim stranama da se usklade sa pravnim okvirom EU u domenu energetike i klime i da ispune uslove za izuzeća, izjavio je direktor organizacije Artur Lorkovski.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski pozvao je ugovorne strane da se dogovore o zajedničkim pripremama za CBAM

„Nemojmo prevideti činjenicu da CBAM teret odgovornosti prvenstveno stavlja na komercijalne subjekte. I pored toga, države su te koje imaju ovlašćenja da ublaže učinak CBAM-a i u potpunosti prigrabe koristi od ponuđenih izuzeća“, izjavio je. Lorkovski je ponovio da će ugovorne strane pristupom koordinisanom na regionalnom nivou pojačati efektivnost neophodnih reformi.

„Zemlje kojima bude odobreno izuzeće od CBAM-a za električnu energiju takođe moraju da uspostave efektivan sistem za sprečavanje indirektnog uvoza električne energije u uniju iz trećih zemalja koje ne ispunjavaju uslove za izuzeće. Verujem da zato uporedo treba ostvarivati napredak u uparivanju tržišta električne energije i pripremama za uvođenje mehanizma za trgovanje emisijama, i to uz koordinisanje na nivou Energetske zajednice“, podvukao je.

Očekuje se da će Ministarski savet Energetske zajednice u junu objaviti smernice za nadolazeće izazove.

Knjeginjić (Lafarge): Bez cementa, gvožđa, aluminijuma nema građevinarstva

Emisije ugljen-dioksida i CBAM uopšte još nisu tema na Zapadnom Balkanu, a nijedan ministar to pitanje ne vidi kao kritično, upozorio je na radionici direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginjić. On je pre dve nedelje o izazovima s kojima se na ovom planu suočava industrija cementa govorio i na Beogradskom energetskom forumu (BEF 2023).

Knjeginjić je od EU zatražio finansijsku i zakonodavnu podršku. „Neko mora da proizvodi cement. Neko mora da proizvodi gvožđe i aluminijum i druge materijale, jer bez njih ne može da se podigne nijedna zgrada“, naglasio je.

Potrošnja električne energije je odgovorna za samo deset odsto emisija kompanije Lafarge Srbija

Šef srpskog proizvođača cementa je objasnio da električna energija u toj kompaniji čini samo deset odsto emisija. Na preradu kalcijum-karbonata odlazi pola ispuštenog CO2, a 32 procenta je od sagorevanja petrokoksa ili uglja, dodao je Knjeginjić. Naglasio je da je se u javnosti u kontekstu uvođenja CBAM-a dosad uglavnom govorilo o elektroenergetskom sektoru.

Bez pomoći se ništa ne može promeniti, naveo je Knjeginjić i procenio da bi ova industrija zapravo u roku od 12 meseci mogla da se pobrine za 55 odsto emisija bez ikakvih troškova. Naime, samo treba promeniti propise da se dozvoli korišćenje alternativnih goriva i prerada građevinskog otpada, od kojeg mogu da se proizvode reciklirani cement i beton, izjavio je.

Srbija i dalje ne dozvoljava uvoz alternativnih goriva

„Možemo da ponovo iskoristimo sav materijal koji ostane od rušenja kao i otpad kojeg stvaramo pri izgradnji novih objekata“, po Knjeginjićevim rečima. On je kazao da bi cirkularna ekonomija preokrenula ovaj sektor. Međutim, baš u Srbiji nije dozvoljen uvoz alternativnog goriva, za razliku od okolnih zemalja.

Na Zapadnom Balkanu niko ne bi hteo da kupi cementaru, upravo zbog CO2, tvrdi direktor kompanije Lafarge Srbija. Kada je reč o emisijama, svako alternativno gorivo je bolje od tradicionalnog, rekao je Knjeginjić.

„Mnogo je bolje dati podršku onima koji su blizu nego onima koji su daleko. Zašto? Zato što, ukoliko podržite Bosnu ili Srbiju ili Moldaviju, razdaljina za prevoz robe je daleko manja nego za nekog iz Kine ili Indije za koga očekujete da plati cenu CO2“, izjavio je.

CBAM nije protekcionistička mera

Marija Elena Skopio, direktorka uprave za porez i indirektno oporezivanje u Generalnom direktoratu Evropske komisije za oporezivanje i carinsku uniju (DG TAXUD), kazala je da je obaveza izveštavanja uvedena da bi se izvela proba. To je proces „učenja kroz delovanje“ kako bi se kompanije upoznale s mehanizmom, dodala je.

Obaveza izveštavanja koja stupa na snagu u oktobru je samo proba, kaže visoka poreska zvaničnica EU Marija Elena Skopio

„CBAM nije protekcionistička mera. To ne činimo da bismo zaštitili svoju industriju. Naša industrija je u svakom slučaju isplativa. Nego je to da bismo na svojoj teritoriji obezbedili mogućnost da upotrebljavamo sirovine kompatibilne sa standardima za zaštitu životne sredine kojih se pridržavamo“, po njenom mišljenju. Nova prekogranična taksa na ugljenik je trostrani odnos između Evropske komisije, kompanije i države, napomenula je Skopio.

Ova zvaničnica EU je čak istakla da je novi sistem zamišljen kao podsticaj. „Funkcionalan CBAM je onaj koji zamre, CBAM koji ne postoji, koji nam više ne bude potreban. Jer će svi proizvodi biti toliko u skladu s propisima da ćemo svi biti na istoj razini“, izjavila je Skopio.

EU ETS treba da se dopuni i zameni

Po mišljenju članice Evropskog parlamenta Viole fon Kramon-Taubadel, Sistem EU za trgovanje emisijama nije omogućio dovoljno smanjenje.

„ETS se nije pokazao kao dovoljan podsticaj za efikasno smanjenje emisija. To znači da ne funkcioniše i da ETS treba dopuniti i zameniti. Zato smo ovde. Tu konačno nastupa porez na prekogranično prilagođavanje ugljenika, CBAM. To je znak stop za one koji misle da nastave da na naše tržište uvoze CO2-intenzivne proizvode iako su već dostupni alternativni, manje CO2-intenzivni proizvodi“, podvukla je.

Niskougljenične aktivnosti bi učinile Zapadni Balkan konkurentnijim na tržištu EU

CBAM treba da ohrabri treće zemlje da ojačaju svoje klimatske propise, uvedu strože ciljeve za smanjenje emisija i ulažu u infrastrukturu za energiju iz obnovljivih izvora, po rečima evroposlanice Fon Kramon, koja je pritom prisutnima dala do znanja da tranzicija „mora da bude podržana izdašnim mogućnostima finansiranja“. Izrazila je uverenje da će industrija na Zapadnom Balkanu uvođenjem niskougljeničnog postupanja postati konkurentnija na tržištu EU.

„Treba da razmotrimo kako da zatvorimo 16 elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu. O tome je pomalo teško govoriti sada kada smo se mi u Nemačkoj vratili uglju“, dodala je Fon Kramon.