Predstavljen NEKP za BiH: gase se termoelektrane, a otvaraju elektrane na obnovljivu energiju snage 2.000 MW

Nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. godine za Bosnu i Hercegovinu predviđa gašenje termoelektana na ugalj i gradnju elektrana na obnovljive izvore energije snage 2.000 MW. Dokument planira i uvođenje sistema za trgovanje emisijama, po ugledu na Sistem trgovanja emisijama Evropske unije (EU ETS), kako bi se izbeglo plaćanje prekogranične takse na CO2 koju uvodi EU.

Nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) do 2030. godine za BiH doživeo je prvo javno predstavljanje na Energetskom samitu 2023, koji se održava u Neumu.

Predstavljajući NEKP Admir Softić, pomoćnik ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH rekao je da bi konačan predlog trebalo da se dostavi Sekretarijatu Energetske zajednice do juna.

Plan, kako je rekao, predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 41,21 odsto u odnosu na 1990. ili na 15,65 miliona tona CO2, dostizanje udela obnovljive energije od 43,62 odsto, primarnu potrošnju energije od 6,84 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) i finalnu potrošnju energije od 4,34 miliona toe. Sastavni deo NEKP-a su i mere da se dostignu ovi ciljevi.

Softić: Tražiti od EU da regioni uglja u BiH imaju isti status kao u EU, kako bi mogla da se dobijaju sredstva za dekarbonizaciju

Ukoliko BiH ne sprovede te mere, na primer, ne osnuje se berza struje ili ne uvede EU ETS model, BiH će imati probleme koji će se na kraju odraziti na privredu i građane, svi će trpeti, upozorio je Softić.

On je zatražio podršku nadležnih da se što pre usvoje sve neophodne odluke, kako što je Mapa puta za tranziciju regiona bogatih ugljem, koji bi trebalo da otvore BiH pristup fondovima za finansiranje prestanka korišćena uglja.

Trebalo bi da BiH traži od institucija EU podršku da ovi regioni imaju isti tretman kao i regioni u EU kako bi mogla da se dobijaju sredstva za dekarbonizaciju, dodao je Softić i upozorio da se bez tih sredstava i privatnog kapitala BiH ne može dekarbonizovati.

Pomoćnik ministra je podsetio da se BiH obavezala da će pripremiti NEKP, smanjiti emisije CO2 i postati klimatski neutralna do 2050. jer je potpisala Ugovoro os onivanju Energetske zajednice, Sofijsku deklaraciju i Pariski sporazum.

Gašenje termoelektrana snage 410 MW

Energetski sektor je, kako je rekao, odgovoran za više od 70 odsto emisija u BiH, pa mora da pretrpi najveće izmene. To  znači izlazak iz pogona termoelektrana snage 410 MW, prestanak gradnje novih blokova na ugalj i prelazak pojedinih od postojećih na biomasu.

Predviđeno je puštanje u pogon elektrana na obnovljive izvore snage 2.000 MW, od čega će 1.500 MW biti solarne elektrane, a ostalo hidroelektrane, vetroparkovi i postrojenja na biomasu, naveo je Softić.

NEKP je identifikovao i potrebne politike i mere, a on je posebno naglasio osnivanje organizovanog tržišta električne energije i prirodnog gasa, jer bez berze struje, kao je rekao, nema energetske tranzicije. BiH će uskoro biti jedina zemlja u regionu bez berze, pa je Softić naveo da su pokrenute precedure da se to promeni.

Planirano je uvođenje EU ETS-a do 2025.

Među merama je i uvođenje sistema za trgovanje emisijama i garancijama porekla, i on je podsetio da je namera BiH da uvede EU ETS model do 2025. kako bi se izbeglo plaćanje prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM).

Analize su pokazale, kako je naveo, da bi u slučaju plaćanja ove takse BiH u budžet EU uplatila 220 miliona evra, a kada bi uvela EU ETS model u njen budžet bi završilo 440 miliona evra. Računicu je rađena za cenu CO2 od 50 evra po toni, i to, kako je istakao, samo za električnu energiju.

Ako se ne ispune obaveze, sledi kataklizma za privredu

„S obzirom da više od 70 odsto izvoza BiH ide u EU, mislim da bi bila kataklizma za našu privredu ukoliko ne bismo ispunili ove obaveze“, rekao je Softić.

NEKP je potrebne investicije procenio na 13,5-16 milijardi konvertibilnih maraka (6,7-8 milijardi evra), uključujući i pravednu tranziciju regiona uglja, za koje je planirano od 465 miliona evra do 1,4 milijarde evra.

Izrada ovog plana počela je 2019, nosioci su bili Ministarsto vanjske trgovine i ekonomskih odnosa sa entitetskim ministarstvima za energetiku i ekologiju uz podršku organizacija GIZ, USAID, UNDP, kao i Svetske banke.