Životna sredina

Čile planira da nacionalizuje industriju litijuma

Čile planira da nacionalizuje industriju litijuma

Foto: Gob.cl

Objavljeno

21.04.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

21.04.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Predsednik Gabrijel Borić rekao je da će Čile nacionalizovati svoju industriju litijuma. Ta zemlja ima najveće svetske rezerve ovog izuzetno traženog alkalnog metala i prošle godine je bio na drugom mestu u svetu po proizvodnji.

Sve veći broj država želi da nacionalizuje industriju litijuma, kako bi zaštitile svoje prirodno bogatstvo. To zabrinjava proizvođače električnih vozila, kojima je ova sirovina neophodna.

Borić je rekao za nacionalnu televiziju da želi da nacionalizuje industriju litijuma kako bi se podstakla privreda zemlje i zaštitila životna sredina. Budući ugovori o litijumu će se zaključivati kao javno-privatna partnerstva pod kontrolom države, rekao je. Nacionalizacijom će proizvodnja biti preneta sa privatnih kompanija na posebnu državnu kompaniju, koja tek treba da bude osnovana, otkrio je predsednik.

Od želje do odluke

Da bi Borićeva želja bila ostvarena, mora da dobije apsolutnu većinu glasova u oba doma skupštine. Zbog brojnih političkih podela, ne očekuje se da će biti brzo usvojena. Dok nacionalna kompanija ne bude oformljena, Codelco, najveći svetski proizvođač bakra, i Enami razvijaće projekte za ekstrakciju litijuma s privatnim investitorima.

Predsednik je naglasio da postojeći ugovori neće biti raskinuti, ali da se nada da će dve privatne kompanije prihvatiti učešće države i pre nego što ti rokovi isteknu.

U Čileu su prisutna dva najveća svetska proizvođača litijuma. Sociedad Quimica Y Minera de Chile (SQM) je najveći, a američka kompanija Albemarle drugi po učinku. SQM-u ugovor ističe 2030, dok Albemarle ima pravo proizvodnje do 2043. godine.

Ova dva giganta snabdevaju litijumom Teslu, LG Energy Solution i druge proizvođače električnih vozila i baterija.

Albemarle je saopštio da predsednikova objava neće uticati na poslovanje i da će pregovori o investicijama u Čileu biti nastavljeni.

Latinska Amerika poseduje polovinu svetskih rezervi litijuma

Zemlje Latinske Amerike su bogate litijumom i zajedno poseduju više od polovine svetskih rezervi te sirovine. Meksiko je prošle godine usvojio amandman na Zakon o rudarstvu kojim je zabranjeno da se privatne kompanije bave istraživanjem i eksploatacijom litijuma. Nedugo zatim osnovao je i državnu kompaniju.

Zajedno sa vladama Argentine, Bolivije i Čilea, Meksiko radi na stvaranju asocijacije za litijum radi razmene znanja i stručnosti potrebne za eksploataciju tog minerala.

Ministarka rudarstva Čilea Marsela Ernando nedavno je izjavila da država ne može sama napredovati u eksploataciji litijuma jer su „tehnologija i znanje u privatnoj industriji“. Ona je istakla da je potrebno javno-privatno partnerstvo i dodala da je „država vlasnik litijuma“ i da je to vladina beskompromisna pozicija.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

21. april 2023. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

21. april 2023. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

21. april 2023. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

azbest

Azbestna prašina – nevidljiva pretnja zdravlju

21. april 2023. - Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine