EU dala zeleno svetlo za e-goriva i posle 2035.

Pod pritiskom Nemačke, ostalih 26 članica Evropske unije je popustilo, pa je odluka o zabrani prodaje novih vozila sa benzinskim i dizel-motorima od 2035. godine usvojena uz klauzulu da se, uz električna vozila, mogu prodavati i ona sa motorima sa unutrašnim sagorevanjem koji za pogon koriste e-goriva.

Novi propis, jasno, daje vetar u jedra proizvođačima e-goriva, industriji kojoj se sad smeši lepa budućnost.

U naporima za drastično smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem, e-goriva igraju ključnu ulogu. Uzimajući u obzir ceo proizvodni ciklus, njihov ugljenični otisak je mnogo manji od goriva na bazi nafte.

Nisu potrebne prepravke postojećih benzinskih i dizel-motora

Šta su to e-goriva i kako se proizvode? Da li i sadašnji automobili sa dizel ili benzinskim motorima mogu da ih koriste bez ikakvih prepravki? To su samo neka od pitanja koja postavljaju vozači širom Evrope. Uz nezaobilazno pitanje: koliko će to da nas košta.

Odmah da kažemo da nikakve prepravke nisu potrebne na sadašnjim motorima, bez obzira na to da li koriste benzin ili dizel. Stručnjaci iz nekoliko najuglednijih nemačkih kompanija koje se bave saobraćajem testirali su ova goriva i uporedili su istrošenost motora posle više desetina hiljada pređenih kilometara sa vozilima koja koriste klasična goriva – nikakvih razlika nije bilo.

Procenjuje se da bi sa povećanjem proizvodnje cena mogla drastično da padne sa sadašnjih oko sedam evra cena na ispod dva evra za litar e-goriva

Šta su, u stvari, e-goriva?  Jednostavno rečeno, sintetička goriva. Proizvode se korišćenjem ugljen-dioksida ili ugljen-monoksida i vodonika dobijenim korišćenjem održivih izvora električne energije. Za razliku od njih, biogoriva se prvenstveno proizvode od biomase.

Oslobađa se približno ista količina ugljen-dioksida u vazduh kao kada se sagoreva konvencionalno gorivo. To je izazvalo otpor kod nekih članica EU. Ali, moćna Nemačka, apsolutni lider u auto-industriji, uspela je da progura izmenu predloga odluke.

Trenutno postoje dva načina za dobijanja e-goriva

Za dobijanje e-goriva primenjuje se ili proces power-to-gas ili power-to-liquid. Oba uključuju proizvodnju vodonika (H2) elektrolizom vode iz obnovljive električne energije i sintezu sa CO2.

E-metan, e-metanol, e-dizel i e-kerozin su sintetički ugljovodonici, tako da njihovi proizvodni procesi zahtevaju CO2. To jedinjenje se može uhvatiti direktno iz atmosfere ili u industrijskim postrojenjima koja koriste fosilna goriva. Izvori CO2 – biomasa, industrija, vazduh – imaju različit uticaj na analizu životnog ciklusa sintetičkog goriva, životnu sredinu i troškove proizvodnje.

Procenjuje se da će do 2070. godine e-kerozin zadovoljavati 40 odsto potražnje za energijom u vazduhoplovstvu Sada se, posle odluke Evropske unije da se i od 2035. mogu upotrebljavati motori s unutrašnjim sagorevanjem ukoliko rade na e-goriva, otvara mogućnost znatno većeg udela u  pomorskom, železničkom i drumskom saobraćaju.