Klimatske promene

Efekat tehnologije zarobljavanja CO2 je upitan, a učinak još zanemariv

Sakupljanje i hvatanje CO2: pokušaj postizanja klimatskih ciljeva putem tehnoloških rešenja

Foto: iStock

Objavljeno

16.03.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

16.03.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS – carbon capture and storage) su namenjene obaranju emisija CO2, pa čak i smanjivanju njegovog prisustva u atmosferi. Dok ih zagovornici predstavljaju kao nezaobilazne za ostvarenje klimatskih ciljeva, kritičari tih rešenja propituju njihovu efikasnost i tvrde da one najviše koriste industriji fosilnih goriva. Belgija i Danska su upravo pustile jedan CCS sistem u pogon.

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) daje apsolutni prioritet dekarbonizaciji industrije i saobraćaja i ubrzanom smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte, što je moguće bliže nuli. Međutim, u naučnoj zajednici postoji konsenzus da je za ostvarenje globalnih klimatskih ciljeva, odnosno postizanje neto nula emisija do 2050, potrebno i izvući određenu količinu ugljen-dioksida (CO2) iz atmosfere i uskladištiti ga.

Za ostvarenje globalnih klimatskih ciljeva potrebno je i izdvajati CO2 iz atmosfere i skladištiti ga

Postoji nekoliko prirodnih i tehnoloških metoda za ostvarenje tako složenog zadatka kao što je uspostavljanje ugljenične neutralnosti. Prirodno uklanjanje CO2 iz atmosfere može da se podstakne dobrom poljoprivrednom praksom i regeneracijom ekosistema i očuvanjem biodiverziteta.

Uporedo sa tim, države i privreda se sve više oslanjaju na tehnologije CCS-a i projekte uklanjanja CO2 direktno iz industrijskih emisija gasova. Ugljenik se uglavnom hvata na izvoru, u termoelektranama i drugim pogonima u kojima se sagorevaju fosilna goriva ili biomasa i skladišti u dubokim geološkim formacijma ili istrošenim nalazištima nafte i gasa.

Tehnologije pomoću kojih se uhvaćeni ugljenik reciklira za dalju upotrebu – CCUS

Kada se izdvojeni CO2 koristi u nekom industrijskom procesu, tehnologija se tada naziva prikupljanjem, korišćenjem i skladištenjem ugljenika (carbon capture, utilization and storageCCUS).

Hvatanje CO2 je najisplativije u velikim energetskim objekatima, u industrijama sa velikim emisijama, u proizvodnji cementa, čelika, preradi prirodnog gasa ili u postrojenjima za sintetička goriva i proizvodnju vodonika na bazi biogoriva.

Izvlačenje CO2 iz atmosfere je tehnički moguće, ali drastično niža koncentracija CO2 u vazduhu nego u ložištima komplikuje proces i tako ga čini skupljim.

Belgija i Danska pokrenule CCS sistem

Greensand je prvi CCS projekat saradnje dve evropske zemlje. CO2 sakupljen u Belgiji se transportuje do iscrpljenog naftnog polja ispod dela Severnog mora pod danskom kontrolom i u njega se ubrizgava i tako zarobljava.

CO2 sakupljen u Belgiji se skladišti pod dnom danskog Severnog mora

Skladištenje je započelo prošle nedelje, a cilj je da se do 2030. zarobljava do osam miliona tona CO2 godišnje.

Očekuje se da će ovakvi projekti ubuduće dobiti i značajnu finansijsku pomoć Evropske unije. Evropska komisija priprema strategiju za CCS i trebalo bi da je predstavi ove godine.

IEA: CCS je deo scenarija za klimatsku neutralnost

Postoji oko 35 komercijalnih CCUS postrojenja za obogaćivanje goriva i proizvodnju električne energije, po podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Agencija ističe da je već oko 300 projekata u različitim fazama razvoja. Preko 200 postrojenja za hvatanje CO2 treba da bude pušteno u rad do 2030. godine.

Kako navode u IEA, pomoću CCS tehnologije bi trebalo da se sakupi preko 220 miliona tona CO2 godišnje. Međutim, čak i takav nivo bi bio nedovoljan za dostizanje ugljenične neutralnosti na vreme da se spreči prekomerno globalno zagrevanje.

Podeljena mišljenja o CCS-u

Stavovi o CCS-u su podeljeni. Među zagovornicima ove tehnologije su neke države i velike naftne kompanije. One tvrde da bi CCS mogao da doprinese dekarbonizaciji velikih emitera CO2, kao što su čeličane i cementare.

Protivnici, poput organizacije Global Witness, smatraju da se takvi projekti pokreću da bi se opravdalo neograničeno korišćenje fosilnih goriva i prikrilo zanemarivim umanjenjem emisija.

Global Witness: CCS je izgovor za neograničeno korišćenje fosilnih goriva i prikrivanje zanemarivim umanjenjem emisija

Ova organizacija ukazuje i na to da je dugoročna bezbednost i podzemnih skladišta ugljenika neizvesna i ističe rizike da bi deo CO2 mogao da iscuri u atmosferu.

Prema procenama koje je objavio New Scientist, većina velikih CCS postrojenja nije ispunila postavljene ciljeve, uhvativši između 50 i 68 procenata ispuštenog ugljenika.

Rezultati istraživanja Centra za klimatske promene Tindall Manchester pokazuju da je 26 postrojenja koja su analizirana uhvatilo tek 0,1 procenat godišnjih emisija iz fosilnih goriva. Većina tako uhvaćenog ugljenika, oko 81 procenat, iskorišćena je za unapređivanje ekploatacije nafte (enhanced oil recovery – EOR). Reč je o utiskivanju u zemlju ispod naftnog polja radi poboljšanja učinka proizvodnje.

Državne strategije podržavaju CCS

Globalni klimatski ciljevi za 2030. ne mogu da se ispune oslanjanjem na CCS, naglašavaju u Global Witnessu. Ova organizacija poziva države da ne traće resurse na toj strani, već da se fokusiraju na ubrzavanje uvođenja postrojenja na obnovljive izvore energije i poboljšanje energetske efikasnosti.

CCS ima uporište u novom zakonu o klimi u SAD, a EU i Velika Britanija takođe podržavaju primenu te koncepcije

Ipak, mnoge države, kompanije i međunarodna tela poput IEA i IPCC-ja vide ovu tehnologiju kao ključno sredstvo u borbi protiv klimatskih promena. CCS ima uporište i u novom zakonu američke vlade o klimi, a EU i Velika Britanija takođe podržavaju primenu te koncepcije.

Očuvanjem biodiverziteta se održava prirodni postupak skladištenja ugljenika

Neke kompanije razvijaju BECCS, tehnologiju za prikupljanje ugljenika oslobođenog sagorevanjem biomase (pri proizvodnji energije) i zarobljavanje u geološki rezervoar.

Ipak, to rešenje takođe izaziva zabrinutost, zbog mogućnosti preterane eksploatacije vodnih i zemljišnih resursa za planski uzgoj bioenergetskih useva nauštrb ekosistema.

BECCS je kontroverzan zbog mogućnosti preterane eksploatacije vodnih i zemljišnih resursa za planski uzgoj bioenergetskih useva

Biljke fotosintezom zarobljavaju ugljenik. Kako navode u evropskoj organizaciji za zaštitu šuma Fern, prirodni kapaciteti za uklanjanje i skladištenje ugljenika direktno zavise od očuvanja biodiverziteta. Zato moraju da se očuvaju šume, tlo i okeani, koji imaju ključnu ulogu u apsorpciji CO2, još uvek neuporedivo značajniju nego CCS tehnologije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Slovenija prostorni plan vetropark Ojstrica protivljenju gradana gradjana

Slovenija usvojila prostorni plan za vetropark Ojstrica uprkos protivljenju građana

16. mart 2023. - Vlada Slovenije je odobrila prostorni plan za vetroelektranu Ojstrica, a lokalno stanovništvo i opština su i dalje protiv tog projekta

Zastitnici ptica Rumuniji blokirali izgradnju najvecih projekata solarnih elektrana Evropi

Zaštitnici ptica u Rumuniji blokirali izgradnju jednog od najvećih projekata solarnih elektrana u Evropi

16. mart 2023. - Dama Solar bi u ovom trenutku bila najveće fotonaponsko postrojenje u Evropi, ali aktivisti su zakočili investiciju radi zaštite ptica

Trecina Evropske komisije zaduzena energetsku tranziciju zivotnu sredinu Teresa Ribera

Trećina nove Evropske komisije biće zadužena za energetsku tranziciju, životnu sredinu

16. mart 2023. - Za glavne funkcije u energetici u sledećoj Evropskoj komisiji imenovani su španska vicepremijerka Teresa Ribera i Dan Jergensen iz Danske

konacno ponisten tender za solarnu elektranu briska gora

Konačno poništen tender za solarnu elektranu Briska Gora

16. mart 2023. - Projekat Briska Gora je bio sporan i zbog potencijalnog negativnog uticaja na biodiverzitet i kulturnu baštinu