Rumunija namerava da proširi rudnik lignita i poseče preko 100 hektara šuma

Kako bi se proširila eksploatacija uglja i proširio rudnik lignita, više od 100 hektara šume u rumunskoj regiji Gorj moglo bi da bude posečeno. Rumunija se okreće od započetih procesa dekarbonizacije, a vlada se ponovo ponaša suprotno obavezama prema Evropskoj uniji, naglasili su u organizaciji Bankwatch.

Kako bi povećala proizvodnju uglja, Rumunska vlada je usvojila odluku da bez nadoknade dodeli 106 hektara površina pod šumama državnom elektroenergetskom gigantu Complexul Energetic Oltenia – CE Oltenia.

CE Oltenia će ovom odlukom proširiti kapacitete proizvodnje lignita na osam miliona tona godišnje

Zahvaljujući ovakvoj odluci vlade, CE Oltenia će u rudniku Timișeni-Pinoasa u rumunskoj regiji Gorj proširiti kapacitete proizvodnje lignita na osam miliona tona godišnje.

Ta količina uglja predstavlja skoro polovinu ukupne proizvodnje lignita koje je CE Oltenia ostvarila tokom 2021, koji u upravlja većinom rudnika uglja i termoelektrana u državi.

Proširenje ekspolatacije u suprotnosti sa državnim planom

Odluka o proširenju ekspolatacije lignita, koju je vlada usvojila prošle nedelje, suprotna je procesu dekarbonizacije, koji je obuhvaćen u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti (NRRP) i nacionalnom zakonu, kojima je predviđeno postepeno ukidanje uglja do 2032. godine, ističu u organizaciji Bankwatch.

„Proširenje rudnika Timiseni-Pinoasa u okrugu Gorj na kapacitet od osam miliona tona lignita godišnje, ne samo da povećava emisiju ugljen-dioksida, već znači i da će više od 100 hektara šume biti zbrisano“, upozorila je Aleksandra Doroftei, aktivistkinja za ugalj u Bankwatch Romania.

Dvostruki negativni efekat: povećane emisije i smanjeni kapaciteta za apsorpciju ugljen-dioksida iz atmosfere

Ona ističe da krčenje šuma, a zatim i sagorevanje lignita ima dvostruki negativan uticaj na životnu sredinu. Time će biti povećane emisije ugljen-dioksida i smanjeni kapaciteti za apsorpciju ovog gasa sa efektom staklene bašte iz atmosfere, u čemu šume imaju značajan doprinos.

Proširenje kapaciteta proizvodnje lignita

Krajem prošle godine vlada je donela još dve odluke koje su u suprotnosti sa procesima dekarbonizacije, navodi Bankwatch. Vlada je odobrila odluku da odloži zatvaranje dva bloka od 660 megavata, Rovinari 3 i Turceni 7, i da produži njihov rad do kraja oktobra 2023.

Vlada je odložila i zatvaranje dva bloka od 660 megavata, Rovinari 3 i Turceni 7

U ovom udruženju napominju da to može rezultirati potencijalnim povećanjem proizvodnje lignita za 15,5 miliona tona godišnje. CE Oltenia je u periodu od 2017. i 2021. godine imao prosečnu ukupnu godišnju proizvodnju od približno 18,5 miliona tona lignita, iz deset rudnika kojima upravlja ovo preduzeće.

Rumunski gigant upravlja i sa devet termoelektrana u zemlji, koje imaju ukupan kapacitet od 2,6 gigavata.

Suprotan efekat u procesu dekarbonizacije

Kako bi Rumunija dobila drugu tranšu sredstava EU iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost  (NRRP ili PNNR na rumunskom), Zakon o dekarbonizaciji je morao da bude završen do kraja 2022.

Svrha zakona o dekarbonizaciji je da se uspostavi okvir za smanjenje emisija ugljen-dioksida u energetskom sektoru, ali najnovije promene imaju upravo suprotan efekat, ocenjuje Bankwatch.

„Akcije rumunske vlade u pravcu dekarbonizacije energetskog sektora pokazuju da je unovčavanje sredstava za oporavak njena glavna motivacija, a ne stvarne mere za smanjenje emisija ugljen-dioksida i unapređenje energetske transformacije. Pozivamo Vladu da reaguje na klimatsku krizu i prestane da odlaže preko potrebne mere za njeno ublažavanje“, prokomentarisala je Doroftei nove poteze Rumunske vlade.

Vlada je prošle godine odobrila 2,66 milijardi evra pomoći za restrukturiranje CE Oltenia-e.

Bankwatch napominje da ovaj energetski gigant u svom planu restrukturiranja koji je odobrila Evropska komisija kao uslov za dobijanje državne pomoći, ima kalendar zatvaranja termoelektrana na ugalj.

Očekuje se da će i rudnici uglja iz kojih se snabdevaju termoelektrane pratiti isti kalendar, a ne suprotno, navode u ovom udruženju koje prati ekološki i društveni uticaj javnih i privatnih projekata.

Takođe, polovinom decembra vlada je ukinula odredbu koja je dozvoljavala da elektrane na ugalj ostanu u tehničkoj rezervi.