Električna energija

Rumunija namerava da proširi rudnik lignita i poseče preko 100 hektara šuma

Rumunija namerava da proširi rudnik lignita i poseče preko 100 hektara šuma

Foto: Bankwatch

Objavljeno

16.01.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.01.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Kako bi se proširila eksploatacija uglja i proširio rudnik lignita, više od 100 hektara šume u rumunskoj regiji Gorj moglo bi da bude posečeno. Rumunija se okreće od započetih procesa dekarbonizacije, a vlada se ponovo ponaša suprotno obavezama prema Evropskoj uniji, naglasili su u organizaciji Bankwatch.

Kako bi povećala proizvodnju uglja, Rumunska vlada je usvojila odluku da bez nadoknade dodeli 106 hektara površina pod šumama državnom elektroenergetskom gigantu Complexul Energetic Oltenia – CE Oltenia.

CE Oltenia će ovom odlukom proširiti kapacitete proizvodnje lignita na osam miliona tona godišnje

Zahvaljujući ovakvoj odluci vlade, CE Oltenia će u rudniku Timișeni-Pinoasa u rumunskoj regiji Gorj proširiti kapacitete proizvodnje lignita na osam miliona tona godišnje.

Ta količina uglja predstavlja skoro polovinu ukupne proizvodnje lignita koje je CE Oltenia ostvarila tokom 2021, koji u upravlja većinom rudnika uglja i termoelektrana u državi.

Proširenje ekspolatacije u suprotnosti sa državnim planom

Odluka o proširenju ekspolatacije lignita, koju je vlada usvojila prošle nedelje, suprotna je procesu dekarbonizacije, koji je obuhvaćen u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti (NRRP) i nacionalnom zakonu, kojima je predviđeno postepeno ukidanje uglja do 2032. godine, ističu u organizaciji Bankwatch.

„Proširenje rudnika Timiseni-Pinoasa u okrugu Gorj na kapacitet od osam miliona tona lignita godišnje, ne samo da povećava emisiju ugljen-dioksida, već znači i da će više od 100 hektara šume biti zbrisano“, upozorila je Aleksandra Doroftei, aktivistkinja za ugalj u Bankwatch Romania.

Dvostruki negativni efekat: povećane emisije i smanjeni kapaciteta za apsorpciju ugljen-dioksida iz atmosfere

Ona ističe da krčenje šuma, a zatim i sagorevanje lignita ima dvostruki negativan uticaj na životnu sredinu. Time će biti povećane emisije ugljen-dioksida i smanjeni kapaciteti za apsorpciju ovog gasa sa efektom staklene bašte iz atmosfere, u čemu šume imaju značajan doprinos.

Proširenje kapaciteta proizvodnje lignita

Krajem prošle godine vlada je donela još dve odluke koje su u suprotnosti sa procesima dekarbonizacije, navodi Bankwatch. Vlada je odobrila odluku da odloži zatvaranje dva bloka od 660 megavata, Rovinari 3 i Turceni 7, i da produži njihov rad do kraja oktobra 2023.

Vlada je odložila i zatvaranje dva bloka od 660 megavata, Rovinari 3 i Turceni 7

U ovom udruženju napominju da to može rezultirati potencijalnim povećanjem proizvodnje lignita za 15,5 miliona tona godišnje. CE Oltenia je u periodu od 2017. i 2021. godine imao prosečnu ukupnu godišnju proizvodnju od približno 18,5 miliona tona lignita, iz deset rudnika kojima upravlja ovo preduzeće.

Rumunski gigant upravlja i sa devet termoelektrana u zemlji, koje imaju ukupan kapacitet od 2,6 gigavata.

Suprotan efekat u procesu dekarbonizacije

Kako bi Rumunija dobila drugu tranšu sredstava EU iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost  (NRRP ili PNNR na rumunskom), Zakon o dekarbonizaciji je morao da bude završen do kraja 2022.

Svrha zakona o dekarbonizaciji je da se uspostavi okvir za smanjenje emisija ugljen-dioksida u energetskom sektoru, ali najnovije promene imaju upravo suprotan efekat, ocenjuje Bankwatch.

„Akcije rumunske vlade u pravcu dekarbonizacije energetskog sektora pokazuju da je unovčavanje sredstava za oporavak njena glavna motivacija, a ne stvarne mere za smanjenje emisija ugljen-dioksida i unapređenje energetske transformacije. Pozivamo Vladu da reaguje na klimatsku krizu i prestane da odlaže preko potrebne mere za njeno ublažavanje“, prokomentarisala je Doroftei nove poteze Rumunske vlade.

Vlada je prošle godine odobrila 2,66 milijardi evra pomoći za restrukturiranje CE Oltenia-e.

Bankwatch napominje da ovaj energetski gigant u svom planu restrukturiranja koji je odobrila Evropska komisija kao uslov za dobijanje državne pomoći, ima kalendar zatvaranja termoelektrana na ugalj.

Očekuje se da će i rudnici uglja iz kojih se snabdevaju termoelektrane pratiti isti kalendar, a ne suprotno, navode u ovom udruženju koje prati ekološki i društveni uticaj javnih i privatnih projekata.

Takođe, polovinom decembra vlada je ukinula odredbu koja je dozvoljavala da elektrane na ugalj ostanu u tehničkoj rezervi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nemacka balansiranje vetar solar rezerva lajon hirt

Nemački paradoks: pet puta uvećana snaga elektrana na solar i vetar, a rezerve za balansiranje smanjene 50 odsto

16. januar 2023. - Objava Lajona Hirta, profesora energetske politike na berlinskom fakultetu Hertie School i direktora u firmi Neon, opet je uzburkala duhove

Nemacka 2023 prva u Evropi u iskoriscavanju energije vetra

Nemačka 2023. prva u Evropi u iskorišćavanju energije vetra

16. januar 2023. - Nemačka predvodi ekspanziju u sektoru vetroelektrana u Evropi, a na Balkanu najjače performanse pokazuju Grčka i Turska

dodik mandic buk bijela

Dodik: Pozivamo Crnu Goru da zajednički gradimo hidroelektranu Buk Bijela

16. januar 2023. - Predsednik Republike Srpske izjavio je da Crnoj Gori nudi da se uključi u megaprojekat izgradnje hidroelektrane i da ga više ne blokira

seepex industrija na trzistu spajanje trzista stojcevski

Srbija očekuje 2026. spajanje sa evropskim tržištem električne energije

16. januar 2023. - Spajanje dan-unapred i unutardnevnog tržište sa zajedničkim evropskim tržištem će doneti nove mogućnosti za potrošače i proizvođače u Srbiji