Životna sredina

Stanovnici ovih gradova u Srbiji su 2022. disali najzagađeniji vazduh

Stanovnici gradova Srbiji 2022 disali najzagadeniji najzagadjeniji vazduh

Foto: Užice se popelo na prvo mesto po zagađenosti vazduha česticama PM10 (Vv'vv / https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/legalcode)

Objavljeno

05.01.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

05.01.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Nacionalna ekološka asocijacija je objavila izveštaj Vazduh 2022. Koristeći zvanične podatke i metodologiju, NEA prenosi kakav je kvalitet vazduha bio prošle godine u Srbiji. Tačnije, koliko je gde bio zagađen, budući da je stanje uznemiravajuće praktično svuda gde se obavljaju merenja. Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) je izveštaj za 2021. godinu objavila tek u novembru.

Užice se 2022. popelo na prvo mesto u Srbiji po prekoračenju dnevnih graničnih vrednosti mikroskopske prašine tipa PM10 u vazduhu. To se desilo čak 160 puta, a dozvoljeno je da se srednji nivo od 50 mikrograma po kubnom metru premaši 35 puta godišnje. U ovom gradu je bila i najviša srednja godišnja koncentracija, 60,9 mikrograma, u poređenju s limitom od 40 mikrograma po kubiku za ove čestice, koje su veličine do 10 mikrometara.

Podatke je objedinila Nacionalna ekološka asocijacija – NEA, koja je 1. januara, kao i prošle godine, objavila godišnji izveštaj koristeći očitavanja sa državnih stanica za merenje kvaliteta vazduha. One se mogu pratiti na aplikaciji xEco vazduh, takođe uz podatke sa mreže analizatora u vlasništvu građana.

U Užicu je dnevnih prekoračenja bilo četiri i po puta više od broja koji se formalno toleriše

Užice je 2021. imalo 78 dana prekoračenja i srednju godišnju koncentraciju od 37,1 mikrograma, ali podaci sa državne stanice nisu stizali ukupno 52 dana. U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, koji je izašao tek u novembru, stoji 83 dana i 39 mikrograma PM10 po kubiku sa raspoloživošću podataka od 97%.

NEA je istakla da građanski“ uređaji zapravo detektuju niže srednje vrednosti koncentracija PM2.5 i PM10 na godišnjem nivou. U asocijaciji kažu da svojom stručnom analizom za 2022. žele da pomognu „donosiocima odluka da ne izgube više ni jedan dan u sprovođenju zakonskih obaveza zaštite javnog zdravlja od aerozagađenja“. Inače, u Srbiji je prve dane 2023. godine obeležila epizoda visoke zagađenosti vazduha.

Srednje godišnje koncentracije PM2.5 i PM10 na svim državnim i građanskim senzorima sa više od 75% raspoloživih podataka u toku 2022. godine

Popovac, Valjevo, Novi Pazar ostali u vrhu liste

U izveštaju je objavljen spisak mernih mesta s prekoračenjem graničnih dnevnih vrednosti za PM10. Za Užicem su Popovac (146), Valjevo (144) i Novi Pazar (141).

Na petoj poziciji je tačka Smederevo Radinac, sa 128 dana u crvenom, a sledi stanica Beograd Zemun Tošin bunar, gde je dozvoljena koncentracija ove zagađujuće materije premašena 105 puta na dnevnom nivou. To je najgori rezultat u glavnom gradu, mada su očitavanja zabrinjavajuća na još tri stanice koje su uključene pre nekoliko meseci.

U Beogradu je 2022. situacija bila najgora oko mernog mesta Zemun Tošin bunar

Iznad stotke su još Pirot (102 dana) i Kosjerić (101). Radi poređenja, spisak iz 2021. godine su predvodili Novi Pazar i Valjevo. U vrhu liste koju je sastavila NEA bili su još Popovac i Kosjerić, a kod agencije SEPA Kraljevo, Beograd Vinča i Smederevo Ralja.

Što se tiče granične vrednosti za srednju godišnju koncentraciju PM10, prekoračena je, osim Užica, u Valjevu (50,8 mikrograma po kubnom metru), Popovcu (49,2), Novom Pazaru (48,4), Smederevu – Radinac (46,5), Beogradu – Zemun Tošin Bunar (44,4), Velikim Crljenima (40,9) i Pančevu – Vojlovica (40,8), saopštila je NEA.

Granična vrednost za srednju godišnju koncentraciju suspendovanih čestica PM2.5, koja iznosi 25 mikrograma, premašena je u Novom Pazaru, Užicu, Valjevu, Smederevu, Pirotu, Lazarevcu, Čačku, Kosjeriću i Nišu.

NEA Gradovi
Foto: Broj dana sa prekoračenjem srednjih dnevnih graničnih koncentracija PM10 u 2022. godini (NEA)

Državna mreža pokriva samo 12 od 29 gradova sa preko 50.000 stanovnika

„Ukoliko bi se u analizi ravnopravno koristili i podaci iz građanskog monitoringa (sa više od 75 odsto vremenske obezbeđenosti), mogli bismo da zaključimo da je do neke vrste prekoračenja (srednje godišnje koncentracije PM2.5 ili PM10, odnosno trajanje prekoračenja dnevnih
graničnih vrednosti za PM10) došlo i u sledećim mestima: Zaječar, Gornji Milanovac, Negotin, Šabac, Tutin, Grocka, Loznica, Kraljevo, Lapovo, Obrenovac, Knjaževac, Kovin, Novi Sad, Jagodina, Senta, Priboj, Zrenjanin, Kovačica, Vršac, Barajevo, Kikinda, Kragujevac i Apatin. Naravno, ovde su navedene samo lokacije u kojima ima merenja, uz napomenu da državni monitoring u kontekstu praćenja koncentracija PM čestica u realnom vremenu i dalje pokriva samo 12 od 29 gradova sa preko 50.000 stanovnika, te da oko 20% stanovnika u zemlji živi u opštinama (oko 78 opština) u kojima nema nikakvog monitoringa kvaliteta vazduha“, saopšteno je.

Sadržaj teških metala, policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH-ova) i drugih štetnih materija još ne ulazi u zvaničnu ocenu kvaliteta vazduha

Kao i prethodne godine, zagađenost vazduha je prekomerna praktično svuda gde se meri, sudeći po očitavanjima sa novih stanica.

Vazduh u Boru je zagađen sumpor-dioksidom, budući da je došlo do 39 prekoračenja broja srednjih časovnih koncentracija, a formalno se toleriše 24. Pritom topionica bakra ne radi još od maja, ističe NEA.

Kopaonik, Kamenički vis i Kragujevac su imali prekoračenja srednjih dnevnih koncentracija prizemnog ozona (O3).

Država da preuzme odgovornost za unapređenje kvaliteta vazduha u najzagađenijim sredinama

U izveštaju Instituta za zdravstvene efekte iz septembra stoji da u Srbiji pre vremena, usled dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu, premine 12.700 ljudi godišnje, istaknuto je u dokumentu Vazduh 2022, kojeg je upravo izdala NEA. Asocijacija je podsetila da je u septembru Vladi Srbije i nadležnom ministarstvu predložila izmene Zakona o zaštiti vazduha.

Pogrešno je u istu kategoriju svrstati gradove gde je broj dana sa prekoračenjem srednje dnevne koncentracije PM10 bio 36 sa onima gde je bilo 150 takvih slučajeva, naglašava NEA

Između ostalog, zatraženo je da se umesto samo dve kategorije kvaliteta vazduha, koliko ih efektno u ovom trenutku postoji, uvede barem pet. Za gradove koji pripadaju četvrtoj i petoj kategoriji, koordinaciju bi preuzela republika, stručno i finansijski, poručuje NEA, uz obrazloženje da manje opštine i gradovi nemaju kapaciteta. Pogrešno je u istu kategoriju svrstati gradove gde je broj dana sa prekoračenjem srednje dnevne koncentracije PM10 bio 36 sa onima gde je bilo 150 takvih slučajeva, naglašeno je u izveštaju.

Asocijacija je predložila da se u parametre kvaliteta vazduha uvede sadržaj teških metala, policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH-ova) i drugih materija. Na primer, u Boru su koncentracije arsena i preko 50 puta veće od dozvoljenih, što nikada nije ulazilo u ocenu, napominje NEA.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

5. januar 2023. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

5. januar 2023. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

5. januar 2023. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

azbest

Azbestna prašina – nevidljiva pretnja zdravlju

5. januar 2023. - Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine