Nova toplana-elektrana na biomasu u Đakovici primer održivog daljinskog grejanja

Đakovica je izgradila toplanu-elektranu na biomasu i rekonstruisala i proširila grejnu mrežu i tako postala primer za lokalne samouprave na Kosovu* i Balkanu uopšte, na polju prebacivanja sistema daljinskog grejanja na održive tehnologije.

Energetski sektor je najveći izvor emisija gasova s efektom staklene bašte i izuzetno velik zagađivač. Dok se tempo prebacivanja proizvodnje električne energije na čistije tehnologije ubrzava, sa grejanjem ima više izazova. Kao i ostatak Zapadnog Balkana, Kosovo* i dalje najviše zavisi od tradicionalnih goriva: drveta, lož-ulja i uglja.

Štaviše, daljinsko grejanje imaju samo tri grada, a stari kotlovi, cevi i podstanice se često kvare ili pucaju. Vlada u Prištini tek treba da izradi studiju procene potencijala visokoefikasne kogeneracije i efikasnog daljinskog grejanja i hlađenja.

Za to vreme, entuzijazam Opštine Đakovica i njenog preduzeća za daljinsko grejanje već daje zamajac energetskoj tranziciji. Naime, uveli su biomasu i modernizovali i proširili mrežu i tako dali primer drugim lokalnim samoupravama.

Prvi tanak beli dim umesto oblaka čađi

Operater sistema daljinskog grejanja Ngrohtorja e Qytetit Gjakova, na engleskom District Heating Co. of Gjakova/Đakovica, sada upravlja novim kogenerativnim postrojenjem na biomasu umesto stare toplane, koja je bila u centru grada i radila na lož-ulje. Taj pogon za proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) je izgrađen zahvaljujući evropskim fondovima.

Tanak beli dim koji je izašao iz dimnjakâ kada je postrojenje prošle godine pušteno u rad označio je pobedu za grad i lokalnu zajednicu kao i za sve ljude koji su doprineli poboljšanju daljinskog grejanja i kvaliteta vazduha.

Ovaj poduhvat je zainteresovao jedinice lokalne samouprave širom Kosova* i motivisao ih da rade na prebacivanju na održive tehnologije. To je preduzeću osiguralo mesto u serijalu portala Balkan Green Energy News Šampioni energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu. 

Stara toplana je radila po samo osam do dvanaest sati dnevno

„Uspeli smo da prevaziđemo poteškoće koje su se javile usled pandemije virusa korona i, nedavno, rata u Ukrajini, pa je u implementaciji projekta bilo samo neznatnog kašnjenja“, izjavila je generalna direktorka firme Aljbana Skivjani. Ocenila je da je tim s kojim je radila obavio veoma važan posao za Kosovo*.

„Stara toplana je radila po samo osam do dvanaest sati dnevno, pa je očigledna korist od 24-satnog režima rada po domaćinstva i naše druge korisnike u Đakovici. Ali tu je i prednost u pogledu zaštite životne sredine, zajedno sa mogućnostima za zapošljavanje u lancu snabdevanja biomasom“, istakla je Skivjani.

Vlada trenutno subvencioniše kupovinu biomase, dodala je. Ipak, preduzeće bi naredne zime trebalo da uspe da samo pokrije svoje troškove, rekla je Skivjani. Objasnila je i da su troškovi 24-satnog snabdevanja toplotnom energijom iz biomase upola niži nego što bi bili da se koristi lož-ulje.

Bespovratna sredstva iz EU i Švajcarske skoro u potpunosti pokrila troškove projekata

Prvi korak je bila studija izvodljivosti, koju je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije pokrio grantom od 600.000 evra. Završena je 2015. godine. Zaključak je bio da buduće postrojenje treba da troši drvnu sečku od ostataka iz upravljanja šumama i otpad iz obrade drveta i vinograda.

EU je za toplanu i elektranu izdvojila ukupno 15 miliona evra. Kogenerativni sistem se sastoji od dva kotla samo za toplotnu energiju, jednog pogona za toplotu i struju i dva prostora za skladištenje toplote. Ukupni kapacitet za grejanje je 15 megavata, a za proizvodnju struje iznosi 1,1 megavat.

Termostati s meračima će omogućiti korisnicima da upravljaju potrošnjom i plaćaju u skladu s njom

Tu se unapređenje daljinskog grejanja ne završava. Švajcarski Državni sekretarijat za privredna pitanja – SECO dao je grant od 4,5 miliona evra za modernizaciju i širenje mreže, a Opština Đakovica učestvuje sa 500.000 evra. Završeno je skoro 90 odsto radova.

Sve podstanice su opremljene meračima, koji će omogućiti uvođenje sistema naplate korisnicima po utrošku.

SECO je isplatio još 800.000 evra za obnovu sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC) u regionalnoj bolnici Isa Grezda. Đakovica je na grejnu mrežu dodala devet javnih zgrada. Sistem sada opslužuje 30.000 ljudi ili 40 procenata stanovništva ove metohijske opštine.

Poteškoće dovele do kvalitetnijeg upravljanja projektom

Izgradnja postrojenja na biomasu počela je u januaru 2020, baš pred uvođenje prvih restrikcija kretanja u Evropi. Aktivnosti su ubrzo obustavljene, priča Vladislav Pavićević, vođa tima za upravljanjem projektom iz Egisa, firme koja je odabrana za nadzor. „Uprkos izazovu vezanom za COVID-19, naš tim je uspeo brzo da se izbori s pandemijom i uskoro smo nastavili radove“, istakao je tim lider projekta.

Snabdevač, Urbas Maschinenfabric iz Austrije, uspeo je da proizvede i isporuči opremu usred pandemije. „Prva sezona grejanja s novim sistemom krenula u novembru, samo malo kasnije nego što je planirano, i to je velik uspeh celog tima koj posvećeno radi na ovom projektu“, zaključio je Pavićević. U tom trenutku je mreža bila samo delimično obnovljena, ali ove godine je već u dobrom stanju.

Trebaju nam čist vazduh, priuštivo gorivo

Nova toplana i elektrana je instalirana van grada, što doprinosi smanjenju zagađenosti vazduha. A emisije su u svakom slučaju u skladu sa Direktivom EU o srednjim ložištima.

„Treba nam čist vazduh i treba nam priuštivo gorivo“, kaže Lendita Gaši, menadžerka programa energetike u Kancelariji EU na Kosovu*. Navela je da Đakovica prelaskom na biomasu takođe pojačava ekonomsku aktivnost. U studiji izvodljivosti stoji da će se u lancu snabdevanja kogenerativnog pogona biomasom otvoriti stotinu radnih mesta.

Sistem daljinskog grejanja u Đakovici bi bio neodrživ u pogledu zaštite životne sredine kada bi drvna sečka bila od kvalitetnog drveta.

Upitana za izazove, Gaši je upozorila na rizik da isporučena biomasa bude od kvalitetnog drveta umesto od orezivanja – šumarskog otpada, budući da bi takav sistem bio neodrživ. Dalje, ukazala je na energetsku krizu i manjak goriva, naglasivši da je cena drvne sečke udvostručena i da je na tržištu još uvek nema dovoljno za stabilno snabdevanje.

Iz WBIF-a su dobijena sredstva za studiju izvodljivosti za uvođenje sistema daljinskog grejanja iz obnovljivih izvora u osam gradova na Kosovu*, podsetila je. Očekuje se da će biti dovršena do polovine 2023. godine, nakon čega treba obezbediti finansiranje od Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih međunarodnih finansijskih institucija, otkrila je Gaši.

Ubrzo će još gradova uvesti održivo daljinsko grejanje

Sisteme daljinskog grejanja imaju još samo Priština, koja se već okreće solarnoj termalnoj tehnologiji, i Kosovska Mitrovica, tačnije severni deo grada.

Šta dalje planiraju vlasti u sedmom po veličini gradu na Kosovu* i njegovo komunalno preduzeće District Heating Co?

„Važno je da se i za letnji period obezbedi lokalno tržište, pa da novo postrojenje može da proizvodi cele godine. Radimo na početku proizvodnje toplotne energije za sanitarnu vodu za bolnicu i druge potencijalne korisnike“, izjavila je generalna direktorka Aljbina Skivjani. Napomenula je i da su potrebne investicije u dalje širenje mreže i povećanje kapaciteta.

Jedna od varijanti za razvoj bi bilo grejanje na solar u kombinanciji sa biomasom i geotermalnom energijom.