Ko u Srbiji prvi dograbi vodu, taj ima primat u njenom korišćenju

Po nalazima iz istraživanja Navodno pravo – Pravo na vodu u Republici Srbiji, milion stanovnika povremeno ili stalno nema pristup čistoj pijaćoj vodi. Autori i stručnjaci upozoravaju da i dalje nema integralnog i strateškog pristupa razvoju vodnih resursa i njihovoj eksploataciji.

Istraživački tim inicijative Pravo na vodu je analizirao upravljanje vodom i vodnim dobrima u Srbiji, domaći i međunarodni pravni okvir koji regulišu pravo na vodu kao i dostupnost ispravne vode iz perspektive javnog zdravlja. Rezultati koje je Organizacija za političku ekologiju (Polekol) objavila u izveštaju Navodno pravo – Pravo na vodu u Republici Srbiji objedinjuju javne podatke i informacije dobijene iz serije intervjua s relevantnim stručnjacima.

Živković: Institucije treba da budu brana konkurentskim i privatnim interesima

„Nema strateškog pristupa. Ko prvi dograbi resurs, taj će imati primat. Prirodno je da postoje konkurentski interesi, ali neko to mora da poslaže i mi insistiramo na institucijama zato što one treba da budu brana tim konkurentskim i privatnim interesima. Na lokalu vidimo da nema ni strateškog pristupa eksploataciji, nego je to potpuni haos. Trebaju nam institucije. Trebaju nam stručni ljudi koji će raditi u našem, javnom interesu. Jedini način da to osiguramo je da to bude u javnom vlasništvu i pod demokratskom kontrolom“, izjavila je jedna od autora Žaklina Živković.

Publikacija je namenjena građanima i lokalnim organizacijama, rekla je na konferenciji za štampu u Medija centru u Beogradu. Treba da im pomogne da sagledaju svoje probleme, da se ujedine i da sarađuju, navodi Živković.

Privatizacija pogoršava stanje izazvano klimatskim promenama i zagađivanjem vode

U dokumentu je naglašeno da su prošle godine na teritoriji 23 lokalne samouprave zabeležene restrikcije u vodosnabdevanju. Autori i hidrogeolozi, geolozi i građevinski inženjeri s kojima su razgovarali to pripisuju klimatskim promenama ali i privatizaciji i velikom zagađivanju vode.

Procenili su da milion građana Srbije povremeno ili stalno nema prostup čistoj pijaćoj vodi. Pritom je Zrenjanin već 18 godina bez zdrave pijaće vode.

Žaklina Živković je navela da komercijalna upotreba vode ima primat nauštrb prioriteta po evropskim i svetskim standardima – vodosnabdevanja i zaštite prirode. U svetlu klimatskih promena i krize koja pogađa vodna dobra, u Srbiji treba da se primeni princip integralnog upravljanja vodama, izjavila je.

Srbija krši međunarodne obaveze

Pravni ekspert Danilo Ćurčić je napisao poglavlje o međunarodnom pravnom okviru za zaštitu prava na vodu, s osvrtom na situaciju u Srbiji. Pravo na vodu nije eksplicitno prepoznato u zakonima i državnim strateškim dokumentima, istakao je i dodao da vlasti ne preduzimaju korake da se to promeni.

Posebno je važna zaštita najugroženijih, a neophodno je i da se progresivno unapređuje pristup vodi, upozorio je pravni ekspert Danilo Ćurčić

Navedeni podaci o neadekvatnom pristupu čistoj vodi ukazuju na povrede međunarodnih obaveza Srbije u pogledu poštovanja prava na vodu i na zdravlje, po njegovim rečima. Posebno je važna zaštita najugroženijih, a neophodno je i da se progresivno unapređuje pristup vodi, upozorio je Ćurčić.

Pravo na vodu je eksplicitno prepoznato kao pojedinačno ljudsko pravo 2010. rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. U Jugoistočnoj Evropi je značajan primer Slovenije, koja je 2016. pravo na vodu uvrstila u svoj ustav, a aktivistkinje i aktivisti su prošle godine izdejstvovali održavanje referenduma na kojem su glasači poništili usvajanje Zakona o vodama.

Institucijama nedostaju resursi, a prečesto nastupaju sa suprotstavljenih pozicija

Iskra Krstić, koja je sa Žaklinom Živković napisala poglavlje o integralnom upravljanju vodnim dobrima i njihovoj zaštiti, kazala je da Srbija ne spada u najugroženije zemlje, budući da ima duplo više vode od nivoa koji su Ujedinjene nacije odredile za vodno siromaštvo. Ipak, i dalje može postati izuzetno ugrožena, izjavila je.

Građani i građanke nisu imali mogućnost da učestvuju u odlučivanju o projektu Čista Srbija za izgradnju kanalizacije i prečišćivača otpadnih voda

„Imamo Vojvodinu, u kojoj je veliki problem sa zagađenim podzemnim vodama, i imamo centralnu Srbiju, u kojoj je taj problem mnogo manji i u kojoj još ima šanse da se razvijaju upravo podzemna vodoizvorišta“, kaže Krstić. Stručnjaci koji su učestvovali u istraživanju posebno ističu nedostatak podataka i da specijalizovane institucije nemaju resursa te da ne sarađuju i ne dostavljaju ih javnosti, navela je.

Naime, nekoliko ministarstava koja su zadužena za vodu češće su suprotstavljena nego što sarađuju, dodaje Iskra Krstić. U aktuelnom sistemu su lokalne samouprave pritom upućene na samofinansiranje, izjavila je.

Vodosnabdevanje vratiti u ruke javnog sektora

Autori i autorke između ostalog preporučuju da se vodosnabdevanje vrati u ruke javnog sektora, posebno putem izmena Zakona o komunalnim delatnostima, jer je u poslednjoj verziji, usvojenoj radi izgradnje fabrike vode u Zrenjaninu, otvoren put ka privatizaciji. Dalje, mora da se uvede transparentnost za velike investicije i da se građani uključe u odlučivanje o njima, rekla je Krstić i naglasila da se o projektu Čista Srbija za izgradnju kanalizacije i prečišćivača otpadnih voda čulo samo preko medija.

Prosečni gubici na mreži u Srbiji iznose 30 odsto, a u nekim mestima su i čitavih 70 procenata. Stručnjaci objašnjavaju da gubitaka mora biti, ali da su gubici iznad 10 odsto nerentabilni.