Ovih dana u Bugarska se suočava sa ozbiljnom krizom u nabavci gasa, pokušavajući da na tržištu obezbedi 2 milijarde kubnih metara, što je količina koja nedostaje ovoj zemlji na godišnjem nivou. Od dogovorenih sedam tankera sa tečnim prirodnim gasom (LNG) iz Sjedinjenih Država, u Bugarsku će biti dopremljen samo jedan, dok je ostatak isporuka obustavljen. Za nove zalihe gasa Bugarska sada gleda u Azerbejdžan i Tursku, dok ministar energetike u prelaznoj vladi najavljuje pregovore sa ruskim Gazpromom.
Pre nego što je pala vlada bivšeg premijera Kirila Petkova, Bugarska je uz pomoć Evropske komisije dogovorila dopremanje sedam tankera sa tečnim gasom iz Sjedinjenih Država. Ali od tih sedam tankera američkog energetskog snabdevača Cheniere, u Bugarsku će dospeti gas iz samo jednog.
Bugarskoj je potrebno oko 3 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Jednu trećinu koriste toplane, a preostalo industrija. Ova balkanska zemlja je obezbedila dopremanje jedne milijarde kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana, a ostatak će morati da potraži na tržištu.
Bugarska je iz Rusije obezbeđivala oko 90 procenata svojih potreba za gasom, dok u aprilu Gazprom nije prekinuo isporuke zbog odbijanja Sofije da plaća ovaj energent u rubljama. U prelaznoj vladi sada ističu da su novi pregovori sa Gazpromom neizbežni.
Dolazi jedan od sedam LNG tankera
Kako bi se povećala energetska bezbednost zemlje, ugovor o isporuci sedam tankera sa LNG-ijem iz Sjedinjenih Država predložilo je ministarstvo energetike u prethodnoj vladi premijera Petkova.
U sedam isporuka trebalo je da se od oktobra do aprila dopremi ukupno oko milijardu kubika gasa
U ovih sedam isporuka trebalo je da se od oktobra do aprila dopremi ukupno oko milijardu kubika gasa. Do kraja godine je planirano da dođu tri broda i još četiri tokom 2023. godine. Taj gas bi obezbedio oko polovine nedostajućih količina gasa u Bugarskoj.
Ugovor je trebalo da potvrdi prelazna vlada 19. avgusta, koja je takođe imala pravo da pronađe bolju ponudu.
Vlada je na kraju prihvatila ponudu američkog energetskog snabdevača Cheniere za isporuku samo jednog tereta LNG-a koji će biti istovaren u Turskoj u oktobru.
Razlog zbog čega je obustavljeno preostalih šest isporuka su visoke cene zakupa mesta na LNG terminalima u Grčkoj i Turskoj
Razlog zbog čega su obustavljene ostale isporuke su visoke cene zakupa mesta na LNG terminalima u Grčkoj i Turskoj, objasnio je ministar energetike u prelaznoj vladi Rosen Hristov.
Traži se drugi snabdevač
Prednost u nabavci se daje snabdevanju kroz gasovod, bilo iz Azerbejdžana ili Turske. Napori su usmereni na zaključivanje srednjoročnih ugovora za pokrivanje potrošnje tokom predstojećeg zimskog perioda, izjavio je Hristov. On je rekao da Bugarska može da pronađe gas, ali da su problem upravo visoke cene.
Hristov: Bugarska može da pronađe gas, ali da su problem upravo visoke cene
Ministar je najavio da će Sofija započeti pregovore sa Azerbejdžanom o dodatnom povećanju isporuka gasa. Ocenjeno je da bi se cena najverovatnije razlikovala od one u sadašnjem ugovoru.
Hristov je takođe najavio da će pregovarati i sa turskim trgovcima gasom, sa ciljem da se dogovore fiksne ponude za isporuke od šest do 12 meseci.
Poslovne organizacije i sindikati tvrde da visoke cene gasa pogađaju industriju i pozvali su vladu da traži načine da obnovi uvoz ruskog gasa koji bi bio jeftiniji od kupovine na slobodnom tržištu, rekao je Hristov.
Neizbežni pregovori sa Gazpromom
Novi zaokret u energetskoj politici predstavlja najava ministra Hristova koji je rekao da je neizbežan razgovor o nastavku isporuke gasa sa ruskim Gazpromom.
Hristov je rekao da bugarski biznis ne može da podnese višu cenu od 125 evra po megavat-satu, što primorava vladu da uđe u pregovore sa Gazpromom oko obnavljanja isporuka gasa, prenosi Euraktiv. Veleprodajne cene gasa u avgustu su skočile za oko 60 odsto, na preko 150 evra po megavat-satu.
Isporuke su obustavljene u aprilu, a pregovori sa ruskom kompanijom su neophodni kako bi se obezbedio jeftiniji gas i adekvatne isporuke za zimu. Dugoročni ugovor Bugarske sa Gazpromom ističe krajem 2022.
Pregovori sa ruskom kompanijom su neophodni kako bi se obezbedio jeftiniji gas i adekvatne isporuke za zimu
Ruska ambasadorka u Bugarskoj Eleonora Mitrofanova navodi da bi isporuke gasa Bugarskoj mogle biti nastavljene ako postoji politička volja Sofije, ali bi isplata trebalo da bude u rubljama.
Trenutno je na vlasti u Bugarskoj prelazna vlada koju je imenovao predsednik Rumen Radev, a koju predvodi premijer Galab Donev. Opozicija navodi da ova prelazna vlada koristi trenutnu situaciju kako bi obnovila saradnju sa Gazpromom. Vandredni parlamentarni izbori u Bugarskoj zakazani su za početak oktobra.
IGB gasna konekcija za Balkan
Nedavno je otvoren i gasovod Interconnector Greece-Bulgaria – IGB, dug 182 kilometra. IGB će u prvoj fazi imati kapacitet prenosa tri milijarde kubnih metara godišnje, uz mogućnost proširenja na pet milijardi.
IGB je postavljen je od Komotinija u Grčkoj do Stare Zagore u Bugarskoj i omogućiće balkanskim zemljama snabdevanje gasom iz Azerbejdžana i sa LNG terminala u Aleksandrupolisu.
Ova interkonekcija će se u početku puniti gasom iz Azerbejdžana preko Transjadranskog gasovoda – TAP-a. Rok za početak komercijalnog rada IGB-a je 10. oktobar.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.