Evropska unija je Srbiji odobrila donaciju od 17 miliona evra za interkonekcije sa BiH i Crnom Gorom i uvođenje naprednog sistema za očitavanje brojila i kontrolu potrošnje električne energije. Ta bespovratna sredstva su iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), a dva projekta su ukupno vredna 81 milion evra i finansiraju se iz kredita.
U okviru šestog poziva za predloge projekata iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), Evropska unija je Srbiji odobrila bespovratna sredstva za dva poduhvata u sektoru energetike, izjavila je Ministarka za evropske integracije Jadranka Josimović.
Grant od 17 miliona evra će biti iskorišćen za realizaciju Transbalkanskog koridora kroz izgradnju dalekovodne interkonekcije između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine te za razvoj i modernizaciju distributivne mreže električne energije. Drugi projekat se zove Napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila – faza 1A (Advanced System for Remote Meter Reading Phase 1A) i obuhvata kontrolu potrošnje i pametno merenje.
Deo koridora koji će povezati prenosne sisteme tri zemlje vredan je 41 milion evra, od čega su 11 miliona evra bespovratna sredstva iz WBIF-a. Nemačka razvojna banka KfW je odobrila zajam od 28 miliona evra, a ostatak pokrivaju korisnici – državni operatori sistema prenosa Elektromreža Srbije, Crnogorski elektroprenosni sistem i Elektroprenos. Reč je o dalekovodima od Bajine Bašte do Višegrada u Bosni i Hercegovini i Pljevalja u Crnoj Gori.
Ovaj deo izgradnje Transbalkanskog koridora se finansira iz kredita nemačke razvojne banke KfW, a projekat sistema daljinskog očitavanja potrošnje struje iz pozajmice od EBRD-a
Među ostalim investicijama su dalekovodi Kragujevac-Kraljevo, završen u junu, i Obrenovac – Bajina Bašta. Deo koridora od Rešice u Rumuniji do Pančeva završen je 2017. godine. Mreža od 220 kilovolti se zamenjuje onom od 400 kilovolti, a izgradnja je počela 2009. godine.
Po podacima sa sajta WBIF-a, faza 1A projekta naprednog sistema za daljinsko očitavanje putem pametnih brojila vredi 40 miliona evra. Grant iz investicionog okvira iznosi skoro osam miliona evra. Poduhvat se sprovodi iz kredita dobijenog od Evropske banke za obnovu i razvoj od 32 miliona evra.
Pomenuta sredstva su odobrena u okviru paketa od 223 miliona evra za sedam infrastrukturnih projekata, ukupno vrednih 885 miliona evra. Tri su u sektoru transporta, a po jedan je za digitalnu i socijalnu infrastrukturu.
Sredstva su odobrena u okviru paketa bespovratnih sredstava od 223 miliona evra za sedam infrastrukturnih projekata, ukupno vrednih 885 miliona evra
„Svi ovi projekti koncipirani su tako da doprinesu rastu investicija u Srbiji i da prodube ukupnu trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije sa regionom tzv. Zapadnog Balkana i sa Evropskom unijom. Pristupanje Srbije Evropskoj uniji ne podrazumeva samo ispunjavanje merila iz pregovaračkih klastera i usaglašavanje sa zakonodavstvom unije, već pre svega ima cilj da unapredi uslove života svih naših građana“, izjavila je Joksimović.
Naglasila je da je najvažniji cilj ravnomerni regionalni razvoj zemlje, otvaranje radnih mesta, poboljšanje zdravstvene zaštite i ostvarivanje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan.
WBIF je deo regionalnog Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Njime EU i međunarodne finansijske institucije pružaju podršku za infrastrukturne projekte. WBIF jedan je od glavnih instrumenata za realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata za sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan za devet milijardi evra bespovratne pomoći.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.