Obrt u energetskoj tranziciji: EU povećava proizvodnju struje iz uglja, a Energetska zajednica smanjuje

Proizvodnja električne energije iz termoelektrana na ugalj u članicama Energetske zajednice smanjena je u proseku 13 odsto u 2021. godini u odnosu na 2020. i najmanja je u poslednjih pet godina. Rezultat je, moglo bi se reći iznenađujući, s obzirom na njihovu energetsku politiku, koja se i dalje najviše oslanja na ugalj, ali i u poređenju sa Evropskom unijom gde je prošle godine porasla proizvodnja energije iz ovog energenta.

U najnovijem izdanju izveštaja Praćenje energetske tranzicije (eng. Energy Transition Tracker) Sekretarijat Energetske zajednice konstatuje da iako nije doneta nikakva formalna politička mera ili odluka proizvodnja električne energije iz uglja i njen udeo u ukupno proizvedenoj električnoj energiji značajno su opali u 2021.

Ovakav razvoj situacije objašnjavaju poznati problemi u zastarelim termoelektranama i ugljenokopima u regionu, pre svega, u Srbiji, Severnoj Makedoiji i BiH. Tako je u Srbiji proizvodnja termoelektrana zabeležila pad od 11,4 odsto, dok Elektroprivreda Srbije (EPS) beleži ogomne gubitke.

Proizvodnja struje iz lignita u EU je povećana 16,2 odsto, a u regionu je smanjena u proseku 13 odsto

Uprkos svemu, Sekretarijat Energetske zajednice je u komentaru naveo da podaci iz 2021. pokazuju pozitivne trendove u pogledu napretka svih devet članica (Albanija, BiH, Crna Gora, Gruzija, Kosovo*, Moldavija, Severna Makedonija, Srbija, Ukrajina) u smanjenju proizvodnje električne energije iz uglja i jačanju obnovljivih izvora energije.

Posmatrajući 2021. region Energetske zajednice je kretao u suprotnom smeru u odnosu na Evropsku uniju gde je proizvodnja energije iz fosilnih goriva porasla. Tako je dobijanje struje iz kategorije „ostali bitumenski ugalj“ skočila 25,6 odsto, a iz lignita 16,2.

Naravno, reč je o problemima koje EU ima zbog energetske krize izazvane visokim cenama gasa, koje su dodatno uvećane posle vojne intervencije Rusije u Ukrajini.

EU smanjuje proizvodnju struje iz prirodnog gasa, a region povećava

Suprotan trend u EU i regionu zabeležen je i kada je reč o prirodnom gasu. Naime, EU je prošle godine iz gasa dobila 524 teravat-sati (TWh), a godinu dana ranije 552 TWh.

Nasuprot, tome proizvodnja struje u regionu Energetske zajednice 2021. je bila na na najvišem niovu u poslednjih pet godina, pošto je upotreba ovog goriva za proizvodnju električne energije porasla u Moldaviji, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.

Povećanje je bilo najveće u Severnoj Makedoniji, gde je udeo energije iz gasa porastao sa 15 odsto u 2017. na 29 odsto u 2021, navodi se u izveštaju.

Rast proizvodnje u Srbiji i Severnoj Makedoniji može se objasniti većim korišćenjem kogeneracionih postrojenja kako bi se proizvelo što više struje, kao i puštenje u rad nove elektrane u Srbiji, u Pančevu.

Sve više prozjumera

U izveštaju se navodi da je ukupni instalisani kapacitet elektrana povećan dva odsto ili za 1,9 gigavata (GW), uglavnom zbog novih postrojenja baziranih na obnovljivim izvorima, pa je na mrežu priključeno 979 megavata (MW) u solarnim elektranama i 611 MW u vetroparkovima.

Proizvodnja za sopstvenu potrošnju je sve veća, pa je broj prozjumera dostigao 33.718 sa instaliranom snagom od 934 MW u 2022. godini, navodi se na četvrtom izdanju izveštaja Praćenje energetske tranzicije.