Evropa ponovo stavlja u pogon stare termoelektrane u strahu od nestašice električne energije

Planovi za postepenu obustavu upotrebe uglja u evropskim elektranama su stavljeni van snage na neodređeno vreme. Nemačka vraća te kapacitete iz rezerve na mrežu, dok Gazprom smanjuje isporuke gasa, a Italija namerava da proglasi vanrednu situaciju.

Rusija je znatno smanjila isporuke prirodnog gasa jednom broju država članica Evropske unije, a nekima potpuno prekinula dotok, pa tamošnje vlade održavaju hitne sastanke. Donosioci odluka imaju zadatak da isplaniraju kako da olakšaju domaćinstvima i kompanijama da prebrode zimu.

Iako se formalno i dalje drži plana da najkasnije 2030. obustavi korišćenje fosilnog gasa, Nemačka je od februara, kada je Rusija napala Ukrajinu, promenila kurs. U ironičnom obrtu, nemački vicekancelar i ministar za ekonomska pitanja i klimatsku akciju Robert Habeck, visoki funkcioner Saveza 90 / Zelenih (Bündnis 90/Die Grunen), objavio je da će vlada vratiti na mrežu ugašene termoelektrane na ugalj i da je popunjavanje rezervi gasa „vrhunski prioritet“.

Evropska unija namerava da rezerve gasa do početka decembra popuni do barem 90 procenata

Nivo rezervi gasa je trenutno na 56 odsto, istakao je i naveo da do 1. avgusta mora da dostigne 65, a do 1. oktobra 80 procenata. Po poslednjim merama koje je donela EU, taj pokazatelj do 1. decembra treba da se poveća do najmanje 90 odsto. Nemačka je obećala da će obezbediti sredstva za taj poduhvat i pomoći industriji u nabavci. Po trenutnim cenama, za to će biti potrebno 15 milijardi evra.

Ova zemlja je pre rata skoro polovinu svoje potražnje za gasom pokrivala iz Rusije. U međuvremenu je uspela da smanji taj udeo na 35 odsto. EU ima ambiciju da najkasnije 2027. potpuno eliminiše potražnju za svim fosilnim gorivima iz Rusije.

Poslednja elektrana na ugalj u Austriji se vraća u pogon

U Austriji, gde su Zeleni takođe manji partner u vladajućoj koaliciji, vlada je naložila elektroprivredi Verbund, koja je pod njenom kontrolom, da restartuje elektranu na ugalj Mellach. To postrojenje je prebacila u rezervu pre dve godine i proglasila završetak ere uglja u zemlji.

Preokret energetske politike u najvećim evropskim privredama preti da na svetskom nivou iz koloseka izbaci planove za postepeno obustavljanje upotrebe uglja

EU i Energetska zajednica već godinama pritiskaju vlade zemalja Zapadnog balkana da sastave planove za postepeno napuštanje lignita. Aktuelni preokret, pogotovo onaj u Nemačkoj, preti da poremeti takve napore u celoj Jugoistočnoj Evropi, pa i širom sveta.

Velika Britanija odlaže zatvaranje najvećeg dela svog kapaciteta u elektranama na ugalj, zakazano za ovu godinu.

Ruski Gazprom je smanjenje isporuka gasa Evropi pripisao poteškoćama u održavanju, uz tvrdnju da je zbog sankcija blokirano slanje kritično važnih delova opreme za gasovod Severni tok 1 iz Kanade. Habeck je to negirao. Premijer Italije Mario Draghi je otišao i dalje od toga, rekavši da i njegov kabinet i Nemačka veruju da su to što navodi ruski snabdevač „laži“.

Oslanjanje na LNG

Kao i Nemačka, Italija se sprema da proglasi uzbunu. Obe zemlje rade na planovima za smanjenje snabdevanja industrije gasom i instaliranje terminala za prijem tečnog prirodnog gasa (LNG). Italija računa i na povećanje isporuka iz Alžira. Takođe je saopštila da će nabaviti LNG u Mozambiku.

Reuters je preneo da su operateri termoelektrana na ugalj u Italiji nagomilali dovoljno tog goriva da povećaju proizvodnju. Da bi stvar bila gora, ovu zemlju je pogodila nezapamćena suša i oborila učinak tamošnjih hidroelektrana.

Nivo iskorišćenosti kapaciteta gasovoda Severni tok 1, koji ide po dnu Baltičkog mora od Rusije do Nemačke, danas je bio na samo 40 odsto, stoji u izveštaju. Čak i pre rata u Ukrajini, Međunarodna agencija za energetiku je predvidela da će globalna potražnja za ugljem ove godine dostići rekord.