Nova megabrana na Plavom Nilu – konflikt između proizvodnje energije i pristupa vodi

Najveća hidroelektrana u Africi počela je sa radom nakon deset godina kontroverzi. Etiopija od svoje brane GERD na Plavom Nilu očekuje prosperitet i energetsku sigurnost, dok Sudan i Egipat, koji su nizvodno, strahuju od mogućih nestašica vode u slivu Nila. Pregovori tri afričke zemlje su počeli 2015, a još uvek nije postignut konsenzus oko akumulacije vode i rada hidroelektrane.

Nesuglasice Etiopije, Egipta i Sudana traju od početka izgradnje brane 2011. Ipak, hidrocentrala u Etiopiji je počela sa radom prošle nedelje, uprkos tome što tri strane još uvek nisu postigle sporazum o Velikoj brani etiopske renesanse (Grand Ethiopian Renaissance Dam – GERD), kako je nazvana.

Ogroman značaj brane za Etiopiju

Brana je visoka 143 metra i nalazi se u zapadnom delu zemlje, blizu granice sa Sudanom. Planirani kapacitet je 5,15 gigavata, što će udvostručiti proizvodnju električne energije u Etiopiji kada hidroelektrana bude u potpunosti završena. Trenutno je izgrađeno 83,9 odsto projekta, prenosi BBC. Jedna od ukupno 13 turbina, kapaciteta 375 megavata, upravo je puštena u rad. Ceo projekat vredan je 4,2 milijarde dolara.

Planirani kapacitet je 5,15 gigavata, što će udvostručiti proizvodnju električne energije u Etiopiji

Prema podacima Svetske banke, od 110 miliona Etiopljana, oko dve trećine njih trenutno nema priključak na električnu mrežu. Veliku branu etiopske renesanse zvanično je otvorio premijer Abiy Ahmed. Etiopske vlasti smatraju da je brana ključna za razvoj i elektrifikaciju zemlje i ističu da ne žele da štete interesima susednih zemalja.

Akumulacija vode posle letnjih kiša

Plavi Nil izvire iz jezera Tana na Etiopskoj visoravni i teče kroz Etiopiju i Sudan, gde se kod glavnog grada Kartuma nakon 1,400 kilometara spaja sa Belim Nilom i stvara reku Nil.

Protok Plavog Nila veoma varira u zavisnosti od sezone. U aprilu iznosi svega 100 kubnih metara u sekundi, dok u avgustu i septembru ide i do 9,000 kubika ili 80 procenata ukupnog godišnjeg protoka u Nilu.

Etiopija je započela da puni akumulaciju uprkos zahtevima Egipta i Sudana da prvo treba da se postigne obavezujući sporazum o radu brane.

Ukupni kapacitet rezervoara je 74 milijarde kubnih metara vode

Punjenje jezera GERD-a počelo je 2020. godine posle letnjih kiša i u julu te godine Etiopija je objavila da je dostigla svoj cilj od 4,9 milijardi kubnih metara. Zatim je dodato još 13,5 milijardi i ta država je objavila da je to dovoljno da se započne proizvodnja. Ukupni kapacitet akumulacije je 74 milijarde kubnih metara.

Brige nizvodnih zemalja

Egipat i Sudan su zabrinuti oko toga kako će brana uticati na nivo snabdevanja i količinu vode u slivu reke Nil.

Za Sudan, punjenje akumulacije u brani GERD predstavlja pretnju i ugrožava život polovine stanovništva u centralnom delu zemlje, snabdevanje vodom za poljoprivredu, kao i rad sudanske hidrocentrale Roseires, piše Al Jazeera. Zatvaranje tri od četiri odvoda tokom punjenja je smanjilo vodostaj i poremetilo sudanske pumpne stanice za navodnjavanje i snabdevanje pijaćom vodom.

U Egiptu preko 90 procenata vode za piće i navodnjavanje dolazi iz reke Nil. Ova zemlja tražila od Etiopije da garantuje dovoljne količinima vode. Vlada u Adis Abebi se još uvek nije na to obavezala, jer joj je prioritet da obezbedi dovoljno vode za rad najveće afričke hidroelektrane, prenosi Al Jazeera.

U pogonu pre konsenzusa

Pregovori tri zemlje započeli su 2015. i tada je postignut preliminarni dogovor da nijedna zemlja ne preduzima jednostrane akcije u korištenju resursa reke Nil.

Egipatsko ministarstvo spoljnih poslova je, kako prenosi Al Jazeera, optužilo Etiopiju da krši sporazume, počevši od punjenja.

Novi krug pregovora

Poslednji trilateralni pregovori su održani početkom godine u prisustvu posmatrača iz Afričke unije i Evropske unije, ali nisu usepeli. Sudan predlaže da posreduju i Sjedinjene Države i Ujedinjene nacije da bi se stvar pomerila s mrtve tačke.

Ipak, Etiopija je ponosna na novi početak. „Ovo je dobra vest za naš kontinent i nizvodne zemlje, sa kojima želimo da sarađujemo“, napisao je premijer Abiy na Twiteru.

Konflikt oko napretka

Eventualne nestašice vode u slučaju rada brane GERD određuju međususedsku politiku ovih država. Brana na Plavom Nilu, u slivu najduže reke na svetu, od koje zavise milioni ljudi, svakako je jedan od najvećih primera kontrole vodnih resursa. 

Sa jedne strane je interes za proizvodnju električne energije, a sa druge strane pravo na vodu

Sa jedne strane stoji interes za proizvodnju električne energije i težnja Etiopije ka napretku i elektrifikaciji, a sa druge pravo na vodu i garancija minimuma dovoljnog za piće i navodnjavanje i opstanak velikog dela populacije zemalja nizvodno od brane. Etiopija, Sudan i Egipat bi morali da se dogovore i usklade te dve stvari u najvećoj mogućoj meri. 

Ovakve suprotnosti mogu biti prisutne gde god su resursi oskudni, a utoliko su drastičnije ukoliko se radi o osnovnim resursima, poput vode.

Trgovina i voda kao ljudsko pravo

Investitori na Volstritu mogu da špekulišu sa fjučersima na vodu i da tako zarade ili izgube u zavisnosti od razlike u ceni na berzama.

Brojni su primeri privatizacije ovog resursa, kojima se onemogućava slobodan pristup lokalnih zajednica vodoizvorištima. U Srbiji je trećina izvora pijaće vode privatizovana. 

Jačaju pokreti i organizacije koji ističu da je voda zajedničko dobro i da svi imaju pravo na nju. Na Balkanu i dalje traje borba za reke, protiv izgradnje malih hidroelektrana i očuvanja planinskih vodotokova. Treba napomenenuti i primer iz Slovenije, gde je pravo na zdravu pijaću vodu uvršteno u ustav, a prošle godine su na referendumu oborene izmene Zakona o vodama.