Luka Erceg: litijum je problematičan, kako god da se dobija

Magistar prava i ekonomije Luka Erceg, koji je do 2013. godine bio suvlasnik firme za proizvodnju litijuma iz slanog jezera Stanton u SAD, sumnjičav je da će Srbija imati velike koristi od rudnika Rio Tinta. Litijum je, kako je rekao u intervjuu listu NIN, veoma problematičan, kako god da se dobija, a brine ga i šta će se desiti kada cena litijuma padne i postrojenje više ne bude isplativo. Ko će, pita se, platiti čišćenje terena i održavanje postrojenja.

Luka Erceg je Kanađanin, a poreklom je iz Loznice, u čijoj blizini Rio Tinto planira otvaranje rudnika litijuma, i Rujana kod Livna. Trenutno je direktor firme koja upravlja investicijama, ali do 2013. bavio se litijumom, i to u projektu na slanom jezeru Salton, koje je bogato litijumom iz geotermalnih voda. Erceg i drug su osnovali firmu koja je vadila litijum iz jezera Solton i poslovala toliko uspešno da je hteo da je kupi čuveni Ilon Mask. Do transakcije nije došlo, ali je Erceg prodao svoj udeo i otišao da se bavi finansijama, prenosi NIN.

Kao stručnjak za litijum govorio je i pred podkomitetima američkog Kongresa o strateškim mineralima.

Litijum koji se dobija iz čvrstih mineralnih sirovina ne koristi se za proizvodnju baterija

Erceg naglašava da svako rudarstvo nanosi štetu zaštiti životne sredine. On navodi da se eksploatacijom čvrstih mineralnih sirovina proizvodi samo 15-20 odsto litijuma u svetu. To je, prema njegovim rečima, uvek bio najskuplji način proizvodnje, i takav se litijum ne koristi za baterije jer je skup i ima previše nečistoća.

Erceg ističe da je mala verovatnoća da će osim rudnika Rio Tinta u Srbiji biti izgrađena i fabrika za proizvodnju baterija, možda samo fabrika za sastavljanje baterija. Prema njegovim rečima, nema ekonomske oopravdanosti za fabriku baterija jer u Srbiji nema proizvošaća komponenti, kao što su katode, anode, elektroliti.

Teško da će Srbija dobiti fabriku za proizvodnju baterija, možda za njihovo sastavljanje

Tesla, navodi on primer, baterije proizvodi u partnerstvu sa Panasonikom jer nijeimao potrebnu tehnologiju. A, Panasonik komponente dobija iz zajedničkog projekta sa japanskim i kineskim kompanijama.

Azija je dominantan proizvođač baterija, pre svega Južna Koreja, Kina i Japan, kaže Erceg i dodaje da ne verujem da bi neko podigao fabriku za proizvodnju katoda, anoda i elektrolita u Srbiji. U Aziji takvih kapaciteta ima više nego što je svetu potrebno.