Novi vladin izveštaj pokazuje da je deforestacija brazilskog Amazona povećana 22 odsto na godišnjem nivou. Podaci dovode u pitanje rešenost Brazila da zaustavi dalje obešumljavanje i mogli bi potkopati globalne napore za zaustavljanje klimatskih promena.
U godini dana zaključno sa julom, brazilski Amazon izgubio je 13.235 kvadratnih kilometara šume – površinu veličine Crne Gore. Godišnji izveštaj brazilskog Nacionalnog instituta za istraživanje svemira (INPE) protivreči saopštenju vlade iz jula. Vlada Brazila je tada navela da preliminarni mesečni podaci pokazuju privremen blagi pad u obešumljuvanju.
Finalni satelitski podaci INPE-a iz projekta PRODES pokazuju dramatični skok deforestacije – 22 odsto na godišnjem nivou, i to je bio četvrti put zaredom da je stopa porasla.
Brazil je jedna od 110 zemalja koje su se na samitu obavezale da će prekinuti deforestaciju i preokrenuti trend najkasnije 2030. godine
Iako tek predstavljen javnosti, izveštaj je već bio završen pred Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu. Brazil je jedna od 110 zemalja koje su se na samitu obavezale da će prekinuti deforestaciju i preokrenuti trend najkasnije 2030. godine. Ipak, rezultate na terenu tek treba da pokaže, dok vreme ističe.
Glavni uzročnik obešumljavanja je brazilska industrija govedine, koja se širi u šumska područja čistom sečom. Nedavni planovi za zonu održivog razvoja, sa “uzgojem bez obešumljavanja”, naišli su na kritike – da bi ovakav pristup samo “legalizovao deforestaciju” i doprineo jačanju trenda proizvodnje govedine.
Glavni uzročnik obešumljavanja je brazilska industrija govedine, koja se širi u šumska područja čistom sečom
Postoji zabrinutost da će obešumljavanje, ako se nastavi, dovesti i do tačke pucanja – urušavanja ekosistema i sušenja preostalih šuma. Brazil obuhvata najveći deo amazonske prašume. Njen opstanak je od vitalnog značaja za postizanje klimatskih ciljeva.
U nedavno objavljenom radu u časopisu Nature Sustainability, naučnici su uvrstili Amazon u skladišta ugljenika od svetskog značaja. Gubljenje određenih delova bilo bi nemoguće nadoknaditi pre 2050. i tako izbeći barem najgori klimatski scenario. Gubitak Amazona bi prekinuo skladištenje ugljenika, oslobodio ogromne količine ugljen-dioksida u atmosferu i ostvario najgore projekcije, uprkos svim dosadašnjim i budućim globalnim naporima.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.