Novo istraživanje Evropske investicione banke (EIB) o klimi za 2021-2022. godinu pokazuje da su građani EU skeptični u pogledu uspešnog smanjenja emisija CO2 do 2050. Građani zahtevaju više od svojih vlada i podržavaju mere usmerene na promenu individualnog ponašanja. Za razliku od njih, građani Kine i SAD-a više veruju u uspešnost poduhvata, ali su i svesniji problema.
U istraživanju EIB-a u kome su učestvovali građani 27 zemalja članica Evropske unije, Kine i Sjedinjenih Američkih država, samo građani Kine smatraju klimatske promene najvećim izazovom današnjice, dok Evropljani i Amerikanci više brinu zbog COVID-19 pandemije.
Oveko su anketirani građani odgovorili na pitanje šta su po njima najveći izazovi sa kojima se građani njihove države suočavaju:
Građani EU skeptični u pogledu realističnosti smanjenja emisija do 2050
Zabrinjavajuće je, pokazali su rezultati istraživanja, i to što većina građana EU, njih 58 odsto, ne veruje da njihove države mogu zaista da drastično smanje ugljeničke emisije do 2050. Nasuprot tome, građani Kine su mnogo optimističniji, 93 posto veruje da će Kina uspeti da smanji emisije u datom roku.
Dodatno, 75 procenata građana EU misli da su vlade u njihovim država manje zabrinute zbog klimatskih promena od njih samih.
Posle Kineza, od kojih čak 61 odsto smatra da su klimatske promene jedan od najvećih izazova, slede građani Nemačke, Danske, Luksemburga, Austrije i Holandije, dok na ovaj način najmanje razmišljaju građani Letonije, Bugarske, Hrvatske i Slovenije.
Građani južne i jugoistočne Evrope više osećaju uticaj klimatskim promena na svakodnevni život
Da li osećate da klimatske promene utiču na vaš svakodnevni život?
Građani traže strožije mere za borbu protiv klimatskih promena
Što se tiče najvećeg izazova u pogledu borbe protiv klimatskih promena, javnost na Zapadu smatra da je glavni problem nedovoljna posvećenost vlade (51 posto) dok u Kini 41 procenat misli da je najveći problem to što pojedinci ne žele da promene svoje navike.
Među većinom ispitanika u EIB istraživanju vlada mišljenje da se moraju uvesti strože mere koje bi imale za cilj promenu ponašanja individua. Sedamset procenata u EU, 73 procenata u Ujedinjenom Kraljevstvu i 91 procenat Kineza bi podržalo takve mere.
„Uprkos izvesnim generacijskim i socio-demografskim podelama, velika većina ljudi u svim anketiranim zemljama želi da im se oštrijim merama I sredstvima, kao što su čistiji izvori energije, pomogne u borbi protiv klimatskih promena,” rekao je potpredsenik EIB-a Ambroaz Fajol.
Obnovljivi izvori energije i ugljenički porez su glavni prioriteti
Kao jedan od glavnih načina za borbu protiv klimatskih promena, ispitanici su naveli obnovljive izvore energije (63 procenata građana EU). Podrška za prirodni gas kao tranziciono gorivo je mala, samo 6 posto građana EU misli da je to dobar način za smanjenje ugljeničkih emisija. Nuklearna energija ima nešto veću podršku, 12 posto iz EU i 15 posto Britanaca.
Mnogi ispitanici navode energetsku uštedu kao najbolji način borbe protiv klimatskih promena — 17 posto građana EU misli da prioritet treba biti ušteda energije.
Garancija na električne i elektronske uređaje koja bi trajala pet godina je mera koja ima dosta podrške, 91 posto ispitanika iz EU misli da je to dobra ideja. Edukaciju dece o održivoj potrošnji kao prioritet vidi 92 posto građana Evropske Unije. Nešto manji broj (69 posto) bi podržalo porez na proizvode i usluge koje najviše doprinose globalnom zagrevanju.
Iz izveštaja EIB jasno je da većina u Evropskoj Uniji ali i u svetu zabrinuta zbog klimatskih promena i želi da vidi više akcija usmerenih ka rešavanju tog problema.
Slične poruke imalo je i nekoliko desetina hiljada demonstranata u Glazgovu u petak 5. novembra tokom šestog dana COP26 Samita. Predvođeni klimatskom aktivistkinjom Gretom Tunberg, oni su poručili da žele više akcije a manje priče od svetskh zvaničnika.
https://twitter.com/stuart_gibson/status/1456623954135822338
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.