Stalna potreba da kupujemo nove stvari, modernije komade garderobe, nameštaja ili drugih upotrebnih predmeta nespojiva je sa održivim razvojem i klimatskom akcijom. Ukoliko zaista želimo da smanjimo količinu otpada na planeti, pođimo od sopstvenih navika i sledimo primer Hrvatske i glavnog grada Zagreba gde se u nedelju organizuje sjajna akcija #ZaZeleniSvakiDan sa ciljem da građani smanje količinu otpada tako što će popravljati stvari, a ne kupovati nove.
Briga o životnoj sredini, istina, nije samo posao pojedinca, ali ipak bi svako od nas trebalo da se potrudi da smanji količinu otpada koju pravi.
Model ponašanja čoveka opsednutog kupovinom koji ujedno stvara velike količine otpada rezultat je već nekoliko decenija promovisanog trenda konzumerizma koji kroz kupovnu moć meri koliko je današnji čovek moderan, uspešan, a neretko i srećan.
Takvo ponašanje nespojivo je sa idejom održivog razvoja, koja podrazumeva smanjenje količine otpada koji se generiše u celom svetu, ali i recikliranje istog jer su resursi za proizvodnju dobara ograničeni.
Kako bi građane podstaklo da preispitaju svoje obrasce ponašanja, hrvatsko Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja organizuje u nedelju, 5. septembra na Trgu Bana Jelačića od 8 do 14 časova akciju pod nazivom Za zeleni svaki dan, koja za cilj ima da podrži popravku stvari.
Tom prilikom će gradske zanatlije – bravari, galanteristi, serviseri radio i televizijskih uređaja, bicikala i kišobrana, krojači i stolari – besplatno vršiti manje popravke na donesenim predmetima.
Kožnoj jakni potrebno je 50 godina da se razgradi
Resurse koristimo brže nego što se oni mogu obnoviti
Prirodni resursi kao što su metali, minerali, šume i voda, koji se kao sirovine koriste za proizvodnju novih predmeta, ograničeni su, a iskorišćavamo ih brže nego što se mogu obnoviti, upozorilo je Ministarstvo.
Običnoj pamučnoj majici potrebno je dve do pet godina da se potpuno razgradi, kožnoj jakni 50, a gumenim čizmama čak 80 godina, navodi se u letku kojim hrvatsko Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja poziva građane da se priključe akciji #ZaZeleniSvakiDan.
Malim promenama u svakodnevnim navikama, kako dodaju, popravkom stvari, ako je to moguće, umesto bacanja i kupovine novih, svako može pomoći u očuvanju životne sredine i klime, poručuje hrvatska vlada.
Smanjenje otpada, uz reciklažu, jedan je od prioriteta Evropske unije i ostatka sveta. Glavni neprijatelj ovog cilja je potrošački mentalitet, koji na prvo mesto stavlja kupovinu bez obzira na stvarne potrebe i posledice, koje se ogledaju u stavranju velikih količina otpada i zagađenju žiotne sredine.
Ukoliko i vi želite se priključite ovom trendu za zelenu i održivu planetu evo nekoliko saveta kako da smanjite otpad:
- popravite neki predmet pre nego što se odlučite na novu kupovinu (cipele, kišobran, prošlogodišnja jakna, kuhinjski uređaj itd.)
- iskoristite ambalažu za drugu namenu (iskoristite staklene flaše za zimnicu koju sami spremate)
- poklonite, menjajte ili prodajte ono što Vam više nije potrebno
- pozajmite neki uređaj koji koristite retko, iznajmite neki komad garderobe ili kupite korišćeno umesto novog
- izbegavajte proizvode za jednokratnu upotrebu
- ne pratite slepo modne trendove i
- kupujte kvalitetnije stvari jer će duže trajati.
Skok reciklaže u Hrvatskoj ohrabruje
Hrvatska je, kako je naš portal nedavno preneo, povećala recikliranje otpada 655 odsto, pa je stopa reciklaže u 2019. bila 30,2 odsto, u poređenju sa samo četiri odsto u 2010, što je podatak koji ohrabruje i pokazuje da je promena moguća ako joj se sistemski pristupi. U Hrvatskoj se godišnje proizvede 5,5 miliona tona otpada, s tim da je prosek po glavi stanovnika 414 kilograma, od čega je tri odsto opasni otpad. Podaci govore da se trenutno reciklira manje od trećine.
Gumenim čizmana potrebno je čak 80 godina da se razgrade
Potrošački mentalitet je glavni neprijatelj smanjenja otpada
U promotivnom letku hrvatsko ministarstvo navodi sledeće stvari kao pogodne da se ponovo upotrebe: električni i elektronski uređaji, nameštaj, tekstil, odeća i obuća, roba široke potrošnje (posuđe, knjige, igračke, sportska oprema, ukrasni predmeti), a na nama je da razmislimo i identifikujemo u našem okruženju stvari koje možemo sačuvati umesto da ih pretvorimo u optad i podariti im novi život.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.