Kosovski operator sistema prenosa električne energije stavio je pod napon vod od 110 kilovolti koji povezuje podstanicu Vushtrri 1 i vetropark Bajgora od 105 megavata u izgradnji.
SoWi bi uskoro mogao da počne da proizvodi struju u svojoj vetroelektrani koja će činiti desetak odsto ukupnog kapaciteta na Kosovu*. Operator sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) je upravo priključio nadzemni dalekovod od skoro 20 kilometara do gradilišta na kojem će biti vetropark Bajgora od 105 megavata, prenosi Kosovo.Energy.
Lokalna kompanija Elektostublla završila je izgradnju visokonaponske veze pre dve nedelje. Ona vodi od sistema Bajgora u mestu Seljac odnosno Seljance kod Mitrovice do podstanice Vushtrri od 110/35 kilovolti u Vučitrnu. Nemačka kompanija Notus učestvovala je u instalaciji dalekovoda.
Završetak kasni
SoWi Kosovo je osnovala izraelska kompanija Enlight sa svojim nemačkim i kosovskim partnerima. Još uvek nije podigla elektranu u celosti. Pre godinu dana, tadašnji premijer Avdullah Hoti izjavio je da će radovi biti gotovi do aprila.
EBRD je finansirao projekat pozajmicom od 58 miliona evra
Vetropark Bajgora će se sastojati od 27 turbina koje dobavlja General Electric. Sklop je na 110 metara visine, a prečnik turbinskog sistema je 137 metara. Godišnji učinak je procenjen na 320 gigavat-sati, a centrala je projektovana da traje barem 25 godina.
Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila zajam od 58 miliona. Projekat je vredan 170 miliona evra, piše u članku, dok na EBRD-ovoj projektnoj stranici stoji 157 miliona.
Samo jedan vetropark u pripremi na Kosovu* bio bi veći nego Bajgora
Na Kosovu* postoji samo jedna vetroelektrana – Kitka, snage 32,4 megavata, koju će vlasnici povećati za 20 megavata. Sistem Budakova, kojeg razvija Bondcom Energy Point, planiran je da dostigne 46 megavata. Još jedan uznapredovali projekat je vetroelektrana Çiçavica od 100 megavata, a na njemu radi Akuo Energy.
Air Energy 2 je nedavno otkrio nameru da instalira dva vetroparka od po 34,8 megavata. StubllaEnergy treba da postavi hibridnu elektranu od 170 megavata, od čega bi vetroturbine činile 132 megavata.
KOSTT je pre tri godine potpisao ugovor o priključenju projekta Koznica od 34,5 megavata. O njemu nema svežijih informacija, kao ni o nizu starijih investicionih planova. Budući da je tehnologija za korišćenje energije vetra značajno uznapredovala tokom poslednje decenije i veoma pojeftinila, raniji projekti su zastareli. Kompanije koje ih revidiraju obično se opredeljuju za manji broj turbina veće pojedinačne snage.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.