Zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale da sprovedu tranziciju ka čistim izvorima energije, ali da li se može obezbediti da ljudi koji rade u sektoru proizvodnje električne energije iz uglja i rudnicima ne budu jednostavno “odbačeni” i prepušteni sami sebi? Da bi energetska tranzicija bila pravedna, ona se mora sprovoditi postepeno, kažu učesnici panela pod nazivom ‘Šta pravedna energetska tranzicija znači za Energetsku zajednicu?’ održanom u okviru prvog Foruma Energetske zajednice o pravednoj tranziciji.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač je otvarajući virtuelni forum rekao da se socio-ekonomske okolnosti u članicama Energetske zajednice razlikuju od onih u Evropskoj uniji (EU) i da će u procesu dekarbonizacije na Zapadnom Balkanu biti potrebna neka vrsta “Maršalovog plana” za regione uglja u tranziciji kako bi se obezbedila relativno pravedna tranzicija i napuštanje uglja.
Kopač je takođe primetio da u odsustvu sistema trgovine emisijama CO2, proizvodnja električne energije iz uglja na Zapadnom Balkanu raste uprkos smanjenoj potrošnji, a da se takva struja prodaje u EU. Međutim, ovo je iluzija koja ne može da potraje, rekao je on, upozorivši da će uvođenje prekogranične takse EU na CO2 otežati integraciju regiona.
Kopač: prihodi od takse na emisije CO2 u regionu se moraju koristiti za podršku energetskoj tranziciji
On je rekao da zemlje regiona treba da uvedu takse na emisije CO2, tj. sistem trgovine emisijama, a da se prihodi od ove takse moraju koristiti za podršku energetskoj tranziciji – za unapređenje energetske efikasnosti, razvoj obnovljivih izvora energije, održivi transport, kao i finansijsku pomoć regionima uglja u tranziciji.
Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, zemlje koja trenutno predsedava Energetskom zajednicom, kazala je da Srbija i ceo Zapadni Balkan mogu uspešno da prate EU i da izađu iz procesa energetske tranzicije kao dobitnici.
Mihajlović: za uspešnu energetsku tranziciju treba postaviti realne ciljeve i dinamiku
Da bi se to ostvarilo, prema njenim rečima, potrebno je postaviti realne ciljeve i dinamiku i obezbediti adekvatnu finansijsku podršku od EU. Ona je rekla i da je saradnja u regionu regionu u ovom procesu potrebna, iako startne pozicije zemalja nisu iste.
Zelena agenda treba da bude novi model rasta, ali taj proces zahteva postepeni prelazak ka novoj strukturi energetskog sektora, rekla je Mihajlović.
Vizija Srbije uključuje zelenu energetiku i rudarstvo, rekla je ona, dodavši da su novim zakonima u oblasti energetike i rudarstva stvoreni uslovi za ubrzano unapređenje energetske efikasnosti i nove investicije, koje će povećati učešće energije iz obnovljivih izvora na najmanje 40% do 2040. godine, odnosno 50% do 2050.
U tom smislu su posebno važne velike i srednje hidroelektrane, gasne elektrane, razvoj dodatnih kapaciteta za skladištenje energije, kao i solarne elektrane i elektrane na vetar i biogas, rekla je Mihajlović.
Rizvanolli: odluke se moraju pažljivo planirati
Kosovska ministarka privrede Artane Rizvanolli rekla je da je veoma teško osigurati pravednu energetsku tranziciju na Kosovu* jer tamo sektor uglja zapošljava 7.000 ljudi i proizvodi 95% električne energije. Ona je rekla da se odluke moraju pažljivo planirati, kao i da je podrška EU od ključne važnosti.
Rizvanolli je takođe naglasila važnost regionalne saradnje, jer se, prema njenim rečima, svi nalaze u sličnoj situaciji.
Lakićević: cilj Srbije je da zatvori većinu elektrana na ugalj do 2050.godine
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Zoran Lakićević rekao je da bi nacrt nacionalnog energetskog i klimatskog plana trebalo da bude spreman do avgusta, kao i da je cilj Srbije da veliki broj elektrana na ugalj bude zatvroen do 2030. godine, a većina njih do 2050. godine.
On je takođe rekao da postoji dosta mogućnosti za nova radna mesta u oblasti energetske efikasnosti, posebno u sektoru domaćinstava.
Energetska tranzicija mora biti transparentna i uključivati sve zainteresovane strane
Dragica Sekulić, poslanica u Skupštini Crne Gore, kazala je da proces energetske tranzicije zahteva iskrenost i da mora uključivati sve zaintersovane strane – vlade, preduzeća, nevladine organizacije, kao i radnike.
Socijalna komponenta je najveći izazov, pa zato sindikati moraju biti uključeni u proces od samog početka, kaže Sekulić, koja je i bivša ministarka privrede Crne Gore.
Ljudi moraju da budu uvereni da neće biti jednostavno odbačeni
Sharan Burrow, generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata, je takođe rekla da fokus treba da bude na izgradnji poverenja i da radnici moraju biti uključeni u proces kako bi razumeli planove za tranziciju. Prema njenim rečima, potrebno je da ljudi budu uvereni da neće biti jednostavno odbačeni.
Ona je rekla i da sindikati podržavaju tranziciju ka čistim izvorima energije, jer “ne može biti radnih mesta na mrtvoj planeti.”
Nevladine organizacije podržavaju energetsku tranziciju, ali ona mora biti dobro isplanirana
Alexandru Mustață iz kampanje Evropa bez uglja (Europe Beyond Coal) rekao je da nevladine organizacije podržavaju energetsku tranziciju, ali da ona mora biti postepena, a ne sprovedena “preko noći.”
On je rekao da tranzicija mora biti dobro isplanirana i postepena kako bi se zaštitili radnici u sektoru uglja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.