Severna Makedonija je proglasila Ohridsko jezero i Studenčiško blato svojim trećim područjem na Ramsarskoj listi vlažnih staništa od međunarodnog značaja.
Poslednja močvara u ohridskom regionu Severne Makedonije dobila je viši stepen zaštite – Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije uvrstilo je Ohridsko jezero i Studenčiško blato na Ramsarsku listu vlažnih staništa od međunarodnog značaja.
Nivo biodiverziteta na Ohridskom jezeru je, srazmerno površini, jedan od najvećih među svim vodenim površinama na svetu izuzev okeana i mora. To je treća i najveća oblast na ovom spisku u Severnoj Makedoniji, nakon što su pomenuti status dobili Prespansko i Dojransko jezero.
Ohridsko jezero ima najveću prosečnu dubinu u Evropi. U programu svetske baštine Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) nalazi se od 1979. godine.
Područje zadovoljava svih devet kriterijuma iz Ramsarske konvencije. Ukupna površina premašuje 25.000 hektara, a nalazi se u opštinama Ohrid, Struga i Debarca.
Podsticaj za razvoj
Uključivanje na listu će omogućiti da Ohridsko jezero i Studenčiško blato dobiju bolji i odgovorniji sistem upravljanja i poboljšanje zaštite vrsta i staništa kao i podsticaj za naučnoistraživačke delatnosti i međunarodnu saradnju, ekoturizam, socio-ekonomski razvoj i finansiranje, saopštila je Vlada Severne Makedonije.
Ohridsko jezero je na Uneskovoj listi svetske baštine od 1979. godine
Zvaničnici su zahvalili građanskoj inicijativi SOS Ohrid i udruženju Front 21/24 što su pokrenuli ovo pitanje i pružili podršku za prijavu.
Ohridsko jezero ima nizak nivo hranljivih materija i bogato je kiseonikom, kažu u Sekretarijatu Ramsarske konvencije i dodaju da je u rečenom području registrovano 1.200 vrsta, od kojih su više od 200 endemske. Među njima su slatkovodni puž Acroloxus macedonicus, riba zrakoperka Salmo ohridanus i baršunasti turpan (Melanitta fusca), velika patka ronac.
Jedinstvena mikrostaništa
U saopštenju organizacije stoji da je raznolikost hemijskog sastava podzemnih vodotokova kroz krečnjačke stene omogućila stvaranje jedinstvenih mikrostaništa za beskičmenjake. Bogatstvo kiseonika i bistrina vode stvorili su uslove za vertikalna staništa dubine do 150 metara s mrežom organizama od fitoplanktona do riba grabljivica.
U Studenčiškom blatu na istočnoj obali jezera nalaze se alkalne močvare i bare koje filtriraju hranljive materije i pogodne su za gnežđenje i zimovanje ptica i mrešćenje riba. Sekretarijat napominje da se površina smanjila usled korišćenja zemljišta i degradacije staništa, ali da se i dalje mogu sresti retke biljke i insekti i zaštićeni gmizavci i vodozemci.
Ohridsko jezero je naseljeno već više od osam hiljada godina i ima značajno mesto u paleološkim istraživanjima. Izvor je vode i ribe za stotine hiljada ljudi.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.