Sat za našu planetu 2021: probudi se, pokreni se, pleši za planetu

Dok se ljudi, gradovi i kompanije pripremaju da obeleže Sat za našu planetu gašenjem svetla, WWF Adria je objavio spot za pesmu Lejle Hot da bi podstakao sve na Balkanu i šire da zaplešu i odagnaju apokaliptične vesti.

Svetski fond za prirodu – WWF zakazao je održavanje svog godišnjeg događaja Sat za našu planetu za subotu, 27. mart, u 20.30 po lokalnom vremenu. Od 2007. godine čitave ulice, zgrade, znamenitosti i panorame gradova ostaju u mraku na 60 ili više minuta u cilju skretanja pažnje na štetu koja se nanosi prirodi i klimatsku krizu. Organizacija je pozvala učesnike i učesnice da podižu svest javnosti, naročito na društvenim medijima.

Sat za našu planetu se zbog pandemije korona virusa drugi put zaredom održava u virtuelnom okruženju. Svetla su prošle godine ugašena u više od 190 zemalja, a ljudi su na društvenim mrežama objavili 4,7 milijardi poruka.

Pritisak na države da odrede ciljeve za 2030. godinu

Brojna preduzeća, škole i druge ustanove i institucije najavile su da poslednje subote u martu uopšte neće koristiti struju sat vremena ili više sati. Drugi povodom Sata za našu planetu 2021. organizuju onlajn radionice i druge događaje.

WWF je saopštio da će 27. marta objaviti jedan video, s ambicijom da ga učini najpopularnijim na svetu tog dana, i pozvao je ljude da ga dele i pomažu drugima da u novom svetlu pogledaju na svoju ulogu u planetarnoj krizi.

Drugi cilj je da se pojača zamajac za predstojeću Konferenciju Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu u Kini, gde će svetski lideri imati priliku da postignu međunarodni dogovor o očuvanju i obnavljanju prirode do 2030. godine. Tamošnje odluke se ne tiču samo tekuće decenije, nego i budućnosti i blagostanja za mnogo godina.

Zaplešimo s ugašenim svetlima tokom Sata za našu planetu

Ogranak WWF Adria je objavio spot za pesmu Lejle Hot, u kojem su i druge zvezde s našeg podneblja, s idejom da podstakne svakog da nauči korake i da tokom održavanja zakazanog Zoom događaja svi zajedno zaplešu s ugašenim svetlima i tako načas odagnaju apokaliptične vesti. Ovaj deo međunarodne mreže bavi se zaštitom biodiverziteta u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, na Kosovu*, u Sloveniji i Srbiji.

„Moramo očuvati najmanje 30 posto Zemljine površine za prirodu, a preostalim se površinama treba upravljati održivo. Jedino tako možemo osigurati porast globalne temperature za samo 1,5 Celzijev stupanj“, izjavila je izvršna direktorica ogranka WWF Adria Nataša Kalauz.

Ljudska bića zavise od prirodnih resursa i prirodnih ciklusa

Bez obzira na brzi razvoj tehnologije, ljudska bića zavise od prirodnih resursa i prirodnih ciklusa, a klimatske promene ugrožavaju ekosisteme, dobrobit i sigurnost ljudi, kaže Duška Dimović, koordinatorka WWF-ovog projekta „Da nam klima štima“.

„Jedan od načina borbe protiv navedenih izazova je uporan i svestran rad na prosvećivanju građana, kako bi svojim zalaganjem primorali centre finansijske i političke moći da odgovorno primenjuju usvojene politike i strategije za ublažavanje klimatskih promena. Dobar i nama blizak primer je otpor građana gradnji malih hidroelektrana na Staroj planini, kao i borba stanovnika Srbije za čist vazduh“, izjavila je.