Ministarstvo infrastrukture pokrenulo je javnu raspravu o nacrtu strategije za postupan prestanak korišćenja uglja i pratećoj proceni uticaja na životnu sredinu. Dokument sadrži tri scenarija za dva regiona uglja u Sloveniji: Savinjsko-Šalešku regiju i Zasavje.
Nacrt nacionalne strategije za postupan prestanak upotrebe uglja i restrukturiranje regiona uglja u skladu sa principima pravedne tranzicije, kako je puno ime ovog plana, predlaže scenario A za Savinjsko-Šalešku (SAŠA) regiju, koji podrazumeva najbrže napuštanje uglja, do 2033. godine, a scenario C za Zasavje, koji predviđa tzv. harmoničnu transformaciju, saopštilo je Ministarstvo za infrastrukturu.
Termoelektrana Šoštanj (TEŠ), jedina elektrana na ugalj u zemlji, nalazi se u regionu SAŠA, a ugljem se snabdeva iz rudnika Premogovnik Velenje, koji je takođe u ovoj regiji. Rudnik Trbovlje-Hrastnik u Zasavju je zatvoren i područje čeka rehabilitaciju. Predložene mere za Zasavje usmerene su na poboljšanje kvaliteta života zajedno sa podsticajima za preduzetništvo i lokalne kompanije.
Prestanak upotrebe uglja do 2033. ima najmanji negativni uticaj na životnu sredinu
Krajem decembra država je objavila nacrt procene uticaja na životnu sredinu ove strategije u kojoj je ocenjeno da najbrži prestanak korišćenja uglja, do 2033, nosi najmanji negativan uticaj na životnu sredinu u Savinjsko-Šaleškoj regiji.
Nakon dobijanja mišljenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo za infrastrukturu je ažuriralo nacrt strategije, koji je sada na javnoj raspravi.
Zašto vladina radna grupa predlaže scenario A?
U svrhu javne rasprave, vladina radna grupa, koja uključuje predstavnike različitih ministarstava, izabrala je scenario za prestanak korišćenja uglja do 2033, navodi se u nacrtu strategije.
Scenario B za SAŠA regiju predviđa postupno napuštanje uglja do 2038, a scenario C do 2042.
Kao razlog za svoje predlog radna grupa je, između ostalog, navela da se veći iznos iz fondova Evropske unije za pravednu tranziciju očekuje u finansijskim periodima 2021-2027. i 2028-2034, pa bi kasnije napuštanje uglja moglo ugroziti sposobnost Slovenije da dobije potrebna sredstva.
Očekivani rast cena CO2 može narušiti finansijsku održivost rudnika uglja Premogovnik Velenje i TEŠ-a
Takođe, navodi se i da će viši ciljevi za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivou EU do 2030. (i 2040.), kao i predstojeća revizija Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS) pogurati cene CO2, što će biti dodatni teret za ionako osetljivu finansijsku održivost rudnika uglja Premogovnik Velenje i TEŠ-a. I rudnik i Termoelektrana posluju u okviru državne kompanije Holding Slovenske elektrarne (HSE).
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.