Evropski parlament poziva na uvođenje prekograničnog poreza na CO2

Da bi podstakla globalne klimatske ambicije i zaštitila konkurentnost svoje privrede, EU mora da uvede naplatu ugljenika za neke proizvode iz manje ambicioznih zemalja, uključujući struju, poručili su u rezoluciji članovi i članice Evropskog parlamenta.

Prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika (CBAM), poznat i kao porez na ugljen-dioksid, treba da obuhvati uvoz svih proizvoda i sirovina koje pokriva Sistem za trgovanje emisijama Evropske unije ili EU ETS, stoji u novoj rezoluciji koju je Evropski parlament usvojio ogromnom većinom. Planirano je da se namet za druge zemlje uvede za elektroenergetski sektor i industriju koja troši mnogo energenata, poput proizvodnje cementa, čelika, aluminijuma, hartije, stakla, hemikalija i đubriva i rafinisanja nafte, navodi se u dokumentu.

Ta alatka mora da bude u skladu s propisima Svetske trgovinske organizacije i ne sme da se zloupotrebi za jačanje protekcionizma, naveli su evropski poslanici i poslanice nakon što su usvojili rezoluciju sa 444 glasa za i 70 protiv. Uzdržanih je bilo 181. CBAM treba da se uvede do 2023. godine, naveli su.

Alatka donosi prihod i sprečava da ugljenik procuri

U rezoluciji je naglašeno da povećavanje ambicija EU u borbi protiv klimatskih promena ne sme da dovede do takozvanog propuštanja ili curenja ugljenika, uz obrazloženje da neće biti koristi po globalne napore na polju klime ukoliko se proizvodnja samo preseli u zemlje van EU koje imaju manje ambiciozne propise za emisije. Curenje ugljenika bi se desilo kada bi se industrija koja ispušta gasove s efektom staklene bašte pomerala van 27-članog trgovinskog bloka u cilju izbegavanja oštrijih standarda.

Izvestilac Evropskog parlamenta Yannick Jadot kaže da bi uvođenje poreza na CO2 poguralo trgovinske partnere da postanu jednako ambiciozni na planu klime kako bi pristupili tržištu EU

Prihodi iz mehanizma treba da se upotrebe u paketu s drugim vlastitim prihodima da se poveća podrška ispunjavanju ciljeva iz Evropskog zelenog dogovora, navelo je zakonodavno telo u navedenom, neobavezujućem dokumentu.

„CBAM je odlična prilika da se usklade rešenja za pitanja klime, industrije, zaposlenosti, otpornosti, suverenosti i preseljavanja. Moramo da prestanemo biti naivni i da uvedemo istu cenu ugljenika za sve proizvode, bilo da su proizvedeni u EU ili van nje, da bismo osigurali da sektori što najviše zagađuju takođe učestvuju u borbi protiv klimatskih promena i rade na inovacijama koje vode ka obaranju neto emisija ugljenika na nulu. To nam je najbolja šansa za zadržavanje zagrevanja ispod 1,5 stepena Celzijusa i da istovremeno poguramo trgovinske partnere da postanu jednako ambiciozni kako bi pristupili tržištu EU“, izjavio je izvestilac Yannick Jadot.

Evropski parlament glasao da se zadrži sistem besplatnih dozvola za ispuštanje CO2

Očekuje se da će Evropska komisija u drugom kvartalu predstaviti zakonski predlog za CBAM kao deo mera iz Evropskog zelenog dogovora, ali i predlog kako da se prihod iz mehanizma upotrebi za finansiranje dela budžeta EU.

Zadržavanje besplatnih sertifikata za CO2 za domaću industriju posle uvođenja CBAM-a može da se protumači kao dvostruka zaštita za privredu odnosno kao protekcionizam

Evropski parlament je ranije ove nedelje odbacio predlog da se, kada CBAM bude lansiran, ukinu besplatne dozvole za emitovanje CO2 koje se odobravaju industriji obuhvaćenoj ETS-om. Glasanje je bilo tesno, 334 protiv 329. S druge strane, poslanici su u poslednjoj rezoluciji napisalo da novi mehanizam ne sme da postane dodatna alatka za zaštitu postrojenja u EU. Proizvodnja električne energije i sektori industrije s velikom potrošnjom energenata odgovorni su za 94 odsto emisija u industriji u EU.

Predstavnici domaće industrije tvrde da odobravanje besplatnih sertifikata za CO2 osigurava konkurentnost i da ga treba zadržati barem dok se ne dokaže efikasnost CBAM-a, dok mnogi evropski poslanici i poslanice ukazuju na opasnost da zaštita tako bude dvostruka. Porez na CO2 bi verovatno naneo velik udarac trgovinskim partnerima EU uključujući države Zapadnog Balkana, a pogotovo one zemlje čije se privrede oslanjaju na ugalj.