Ministarstvo za evropske integracije predložilo je devet projekata za dobijanje bespovratnih sredstava u iznosu od 157 miliona evra iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Među predlozima su i gradnja Transbalkanskog koridora i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
U 25. pozivu za tehničku pomoći Investicionog okvira za Zapadni Balkan Srbija je nominovala tri projekta koji se odnose na transport, energiju i digitalnu infrastrukturu, a za šesti poziv za investicione grantove šest projekata koji se odnose na železnički i vodni transport, energiju, životnu sredinu i socijalnu infrastrukturu.
Ukupna vrednost investicija u okviru ovih devet projekata je oko 760 miliona evra, dok je iznos traženih grantova oko 157 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije.
Konačnu odluku o projektima koji su izabrani Upravni odbor WBIF-a objaviće u junu.
WBIF je jedan od glavnih instrumenata za sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan vrednog devet milijardi evra
Godinama unazad WBIF je poseban instrument podrške regionu od strane EU i međunarodnih finansijskih institucija, a od nedavno je i jedan od glavnih instrumenata za sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.
Plan, vredan devet milijardi evra, Evropska komisija predstavila je u oktobru prošle godine. Cilj plana je, kako je navedeno, da podrži ekonomsko približavanje Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije na jednoj strani i EU na drugoj strani.
Očekuje se da će izgradnja postrojenja za otpadne vode početi krajem 2022.
Jedan od predloženih projekata je nastavak gradnje Transbalkanskog koridora, tačnije deonice 4 – Bajina Bašta-Pljevlja-Višegrad koja predstavlja regionalnu interkonekciju između Srbije, BiH i Crne Gore. Pre nedelju dana Srbija je od WBIF-a dobila bespovratnu pomoć u iznosu od 12,8 miliona evra za treću deonicu koridora.
U oblasti životne sredine, Srbija je predložila da bespovratna sredstva budu odobrena za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Jagodini, Kikindi, Pirotu, Požarevcu, Vršcu, Trsteniku, Smederevu i Pančevu.
Ministarstvo očekuje da radovi krenu u poslednjem kvartalu 2022, i navode da će ova postrojenja znatno poboljšati kvalitet životne sredine u ovim gradovima.
Joksimović: Projekti će doprineti sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan
Većina predloženih projekata, kako se ističe, je posebno važna za klaster 4 – Zelena agenda, digitalizacija i infrastrukturno povezivanje, kao i za klaster 3 koji se odnosi na poboljšanje konkurentnosti i inkluzivni rast. Klasteri su deo Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.
Projekti će doprineti rastu investicija i poboljšanju životnog standarda, kao i ostvarivanju ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, koju je Srbija prihvatila na samitu u Sofiji, posebno u delu koji se odnosi na razvoj ekološki prihvatljivih vrsta transporta, kao što su železnički i rečni, rekla je Joksimović.
Među devet kandidovanih projekata su i železnička deonica Niš – Dimitrovgrad na Koridoru 10, kao i razvoj infrastrukture za rečni saobraćaj i rešavanje kritičnih deonica na Savi i Dunavu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.