Cilj Hrvatske da bude klimatski neutralna do 2050, iz budžeta EU stiže 9,1 milijarda evra

Ministar gospodarstva i održivog razvoja Tomislav Ćorić izjavio je da očekuje dosta izazova na putu energetske tranzicije, dok je premijer Andrej Plenković istakao da je za energetsku tranziciju obezbeđeno devet milijardi evra iz evropskog budžeta.

Tomislav Ćorić, koji je prvi hrvatski ministar održivog razvoja, je na konferenciji „Energetika 2021: Upravljanje zelenom tranzicijom“ izjavio da se Hrvatska opredelila za klimatski neutralnu ekonomiju do 2050. godine.

U ostvarenju tog cilja, kako je istakao, zemlja će se suočiti sa čitavim nizom izazova. Kao neke od njih ministar je naveo osiguranje novih kapaciteta prenosa energije, povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije, finansiranje svih tih investicija.

Plenković: Za zelenu tranziciju osigurano 9,15 milijardi evra u višegodišnjem finansijskom okviru EU

Učesnicima konferencije obratio se i predsednik hrvatske vlade Andrej Plenković, koji je izjavio da je za potrebe zelene tranzicije osigurano 9,15 milijardi evra u višegodišnjem finansijskom okviru Evropskoj unije i to će, kako je dodao, biti pokretač ubrzanog razvoja države.

Koncept hrvatskog energetskog razvoja mora da se temelji na novim i čistim tehnologijama, inovacijama i istraživanjima, a sredstva koja su osigurana kroz regionalni razvoj i kohezijsku politiku EU omogućiće tu zelenu tranziciju, rekao je premijer, preneli su lokalni mediji.

Najvažniji izvor energije za HEP biće hidroelektrane

Predsednik Uprave Hrvatske elektroprivrede (HEP) Frane Barbarić izjavio je da ova kompanija trenutno instalira više solarnih elektrana, a 11 elektrana ukupne snage 120 MW izgradiće sa lokalnim samoupravama. Barbarić je kao najveću investiciju HEP-a u vetar naveo elektranu Korlat snage 75 MW.

Do kraja 2030. kompanija planira da ima oko 700 MW u vetroparkovima i solarnim elektranama.

Ali, najvažniji izvor energije HEP-a i dalje će biti voda zbog čega osavremenjuje i proširuje postojeće hidroelektrane, ali i gradi nove, poput 3,4 milijarde kuna (oko 450 miliona evra) vrednog projekta HE Kosinj i Senj 2, što je najveća investicija kompanije u istoriji nezavisne Hrvatske, dodao je on.