Pritisak javnosti ključan da se poboljša kvalitet vazduha u Beogradu

Angažovanost građana i medija dovela je do unapređenja sistema za praćenje zagađenosti vazduha i to pokazuje da pritisak mora da se pojača, kazali su učesnici debate o desetogodišnjem planu za kvalitet vazduha u Beogradu. Naveli su da javnost i struka ne učestvuju dovoljno u procesu izrade tog dokumenta i strategija za poboljšanje situacije na nacionalnom nivou.

Vlasti su uključile javnost u postupak izrade plana kvaliteta vazduha za glavni grad Srbije do 2030. tek nakon što je nacrt završen, i to na samo petnaest dana, izjavio je programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović. On je na skupu o donošenju tog dokumenta naglasio da lokalna samouprava u sastavljanje plana za period od 2016. do 2020. nije uključila nikog i da je jasno da kvalitet vazduha u Beogradu nije unapređen.

Gradski zavod za javno zdravlje, jedini ponuđač, dobio je u julu ugovor za izradu plana vredan skoro deset miliona dinara ili 85 miliona evra, a 40 odsto ide podizvođaču, preduzeću Dvoper.

Lokalna samouprava nema nadležnost nad industrijom

Učesnici debate su se složili da zagađenost vazduha dobija veći prostor u javnosti zahvaljujući angažovanju građana, medija i civilnog društva i da je bilo pomaka u nivou merenja i pojednostavljenja prikaza nivoa polutanata. Za to su zaslužni i neki stručni ljudi na odgovornim mestima, rekli su, a zaključak je da pritisak treba da se nastavi.

Među temama se javio i manjak nadležnosti lokalne samouprave u pogledu industrijskih zagađivača na vlastitoj teritoriji. Gradski zavod za javno zdravlje nije pristao da učestvuje na skupu.

Beograd u usvajanju mera mora da vodi računa o energetskom siromaštvu

Grad je u jednom trenutku odbio da dostavlja podatke o sprovođenju plana za period koji je na izmaku i optužio RERI da zloupotrebljava pravo na pristup informacijama, kaže Popović. Zvanični dokumenti svakako otkrivaju da se kvalitet vazduha u Beogradu nije popravio i da mere nisu sprovedene kako je zacrtano, napomenuo je.

Mere iz petogodišnjeg plana do 2020. godine nisu sprovedene kako je zacrtano

RERI insistira da se u planu navede detaljan opis posla i projektnog zadatka uz jasne i kratkoročne ciljeve te da se teret mera ne prebacuje na građane tako da se zanemari energetsko siromaštvo.

Lokalni planovi treba da prate nacionalnu politiku

Servis Gradskog zavoda za javno zdravlje Beoeko sada bolje prikazuje zagađenost vazduha u Beogradu i pritisak daje rezultate, izjavio je Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta. Ranije su informacije na vebsajtu bile teško razumljive, rekao je i dodao da one moraju postati još transparentnije i celovitije i da treba uvesti kompletan istorijski prikaz.

Lokalni planovi su pucanje u prazno ako nema nacionalnog plana za kvalitet vazduha, a on uskoro treba da se usvoji, kaže Đurđević. Po njegovom mišljenju, ove aktivnosti na nivou opština i gradova treba da prate strategiju na nivou države.

Đurđević: Zemlje koje su najuspešnije u borbi protiv zagađenosti vazduha stalno pooštravaju standarde

Đurđević je podvukao da beogradski plan mora da donese ciljeve za smanjenje prisutnosti svakog zagađivača s jasnim rokovima i nivoima i dodao da zemlje koje su najuspešnije u ovom segmentu svoje standarde stalno pooštravaju.

Rekao je i da bi usredsređivanje na sumpor-dioksid moglo da donese najbolje rezultate jer da emisije tog gasa najviše vode stvaranju sekundarnih PM čestica. Ta kategorija, po rezultatima nekih istraživanja, može činiti do 70 odsto polutanata, a njihova prisutnost se gotovo uopšte ne meri, navodi profesor.

Nije zdravo ćutati o planu za kvalitet vazduha

Ekspertkinja za javno zdravlje Elizabet Paunović kazala je da se Svetska zdravstvena organizacija zalaže za to da uopšte ne bude dozvoljenog nivoa suspendovanih čestica kategorije PM2.5. Po podacima SZO, u Srbiji je zbog zagađenosti vazduha prerano umrlo 6.592 ljudi i ukupno je izgubljeno više od 131.000 godina života.

Ekonomski trošak na ime zagađenosti vazduha u Srbiji usled prevremenog umiranja ravan je trećini BDP-a

Smrtnost usled izloženosti česticama PM 2.5 bi se prepolovila kada bi se srednja godišnja vrednost smanjila za 10 mikrona po kubiku, a eliminisala ukoliko se spusti za 20 mikrometara u kubnom metru vazduha, dodala je Paunović. Kancelarija SZO za 53 evropske zemlje izračunala je da je godišnji ekonomski trošak zbog navedenih prevremenih smrti 1,43 biliona dolara. Srbija je među najpogođenijima, sa štetom ravnom trećini bruto društvenog proizvoda, rekla je.

„Nije zdravo ćutati o planu poboljšanja kvaliteta vazduha u Beogradu, zato što nam je svima stalo da se smanje bolesti i broj prevremenih smrti prouzrokovanih zagađenim vazduhom“, izjavila je Paunović.