KOSTT se obavezao da, kada vetroelektrana Kitka na Kosovu* dobije još jednu celinu, poveže tih 20 megavata na mrežu. Završetak druge faze u postrojenju, koje ima 32,4 megavata, planiran je za 2022. godinu.
Generalni direktor Operatora prenosa, sistema i tržišta – KOSTT Ilir Shala (na slici desno) i direktor firme Dardana Invest Sait Vokshi potpisali su sporazum po kojem će vetroelektrana Kitka u Kamenici biti proširena i da će novi deo biti priključen na elektroenergetsku mrežu.
Pogon trenutne veličine 32,4 megavata na Kosovu* razvio je Güriş Holding iz Turske, a povezan je pre skoro dve godine. Po obaveštenju iz KOSTT-a, dodatak će imati 20 megavata.
KOSTT je saopštio da je ugovor o proširenju vetroparka u Kamenici postignut sa Dardana Investom
Kontinuirano ulaganje kompanije u prenosni sistem na Kosovu* dovelo je do povoljnih uslova za prihvatanje novog kapaciteta za proizvodnju struje i za integraciju energije iz obnovljivih izvora, dodao je.
Proširivanje bi trebalo da se završi do 2022. godine, kada će novi generatori biti povezani na dalekovod od 110 kilovolti, dugačak 14,5 kilometara, kažu u KOSTT-u.
Güriş Holding je podigao prvu fazu preko preduzeća Air Energy. Vetroelektrana Kitka je trenutno jedino takvo domaće postrojenje.
Vetroelektrana Kitka, koju je sagradio Güriş Holding iz Turske, ima devet GE-ovih turbina tipa 3.6-137
General Electric je instalirao devet svojih turbina tipa 3.6-137. Gondola im je na visini od 110 metara, a prečnik elisa 137 metara. Projekat je koštao 73 miliona evra.
Napomenimo da je predsednik Vlade Kosova* Avdullah Hoti nedavno izjavio da bi Enlight trebalo da do aprila završi svoj vetropark Bajgora, koji će imati 105 megavata. Bondcom Energy Point razvija projekat vetrofarme Budakova od 46 megavata.
Vlasti nameravaju da do 2026. godine kapacitet proizvodnje električne energije iz vetra povećaju na 150 megavata. Cilj za fotonaponska postrojenja je 30 megavata, u poređenju sa sedam megavata sada, kako pokazuju poslednji podaci.
Zvanični plan je da kapacitet hidroelektrana bude utrostručen u istom periodu, na 240 megavata. Investitori u tom sektoru suočeni su sa protivljenjem aktivističkih organizacija, koje ih optužuju za uništavanje životne sredine pri izgradnji malih hidrocentrala.
Kosovo i Metohija je Srbija.