Održiva urbana mobilnost je tema na kojoj zajednički rade GIZ ORF-EE i asocijacije lokalnih samouprava

Brojne lokalne samouprave sa Zapadnog Balkana u saradnji sa asocijacijama opština i gradova pripremile su strategije održive urbane mobilnosti i napravile prve korake u pravcu uvođenja sistema urbane mobilnosti koji se zasniva na potrebama čoveka. Njihovu saradnju i realizovane aktivnosti omogućio je Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE), regionalni projekat koji je u ime nemačke vlade sproveo Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

Osam asocijacija opština i gradova iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije intenzivno je radilo u protekloj godini na promociji održive urbane mobilnosti uz podršku regionalnog projekta ORF-EE „Održiva urbana mobilnost u Jugoistočnoj Evropi II (SUMSEEC II)“.

Lokalne samouprave, zainteresovane da promovišu održivu urbanu mobilnost i uvedu konkretne mere, prijavile su se sa lokalnim asocijacijama za učešće u projektu. Izabrane jedinice lokalne samouprave sprovele su pilot projekte, prošle obuku i izradile planove održive urbane mobilnosti ili rešenja za održivu urbanu mobilnost.

Nova strategija održive urbane mobilnosti stvara uslove za čistije i održivije načine prevoza u regionu: za više pešačenja, bicikliranja i javnog prevoza, zatim razvoj novih koncepata upotrebe automobila i vlasništva nad njima, kao i upotrebu novih pametnih tehnologija i korišćenje održive gradske logistike.

Da bi se napravila istinska i trajna promena, primenjen je novi pristup u prostornom i transportnom planiranju. U osnovi tog koncepta su kvalitet života i ljudi u odnosu na tradicionalno planiranje koje je obično više usmereno na pojedinačni motorizovani prevoz. Sa druge strane, dokazano je da redovna vožnja bicikla i pešačenje produžuju životni vek i jačaju zdravlje. Istovremeno, pomažu u smanjenju zagađenja vazduha.

Izgradnja kapaciteta i stvaranje regionalne ekspertske grupe

Paralelno sa razvojem sopstvenih kapaciteta, asocijacije iz šest zemalja su, takođe, razvijale i kapacitete opština i gradova kroz obuke koje su za njih organizovali. Udruženja su u tome dobila dragocenu podršku i pomoć međunarodnih stručnjaka GIZ-a.

Najvažniji edukativni događaj bio je petodnevni trening – SUMP Boot Camp, organizovan u maju prošle godine za predstavnike gradova i opština koje su učestvovale u projektu. Znanje stečeno tokom treninga pomoglo je predstavnicima lokalnih samouprava da u svojim gradovima i opštinama olakšaju pripremu planova održive urbane mobilnosti i rešenja za održivu urbanu mobilnost, koja oslikavaju principe planova održive urbane mobilnosti.

Korisnici

Asocijacije su podržale Uroševac, Gnjilane, Podujevo i Gračanicu na Kosovu, kao i Bijeljinu u Bosni i Hercegovini u pripremi planova održive urbane mobilnosti.

Uz pomoć ovih udruženja i projekta SUMSEEC II Gramsh, Elbasan, Belsh, Librazhd, Klos, Mat, Shkoder, Peqin i Cerrik  u Albaniji, Zavidovići u BiH, Rožaje i Kolašin u Crnoj Gori, Šabac i Pirot u Srbiji, kao i Kumanovo, Kavadarci, Ohrid, Bitola i Karpoš u Severnoj Makedoniji pripremili su rešenja za održivu urbanu mobilnost .

Važan je participativni pristup

U skladu sa najboljim praksama EU za uključivanje zainteresovanih strana i javne rasprave, proces razvoja planova održive urbane mobilnosti i rešenja za održivu urbanu mobilnost širom Zapadnog Balkana realizovan je uz aktivno učešće građana, akademske zajednice, privatnog i javnog sektora i nevladinih organizacija.

Na primer, u Banjaluci, konsultacije o održivoj urbanoj mobilnosti prvi put su se na jednom mestu okupile važne zainteresovane strane kao što su građani, akademska zajednica, nevladine organizacije, urbanisti i lokalni organi vlasti, kako bi izneli svoje stavove i otvoreno razgovarali o izazovima i mogućim rešenjima u sektoru urbane mobilnosti, prostornom i transportnom planiranju.

Odlazak na posao biciklom

Projekt SUMSEEC II podržao je sprovođenje 19 pilot projekata, od kojih 13 u saradnji sa asocijacijama i pet direktno sa glavnim gradovima.

Većina pilot projekata podrazumevala je brze intervencije u skladu sa potrebama definisanim u planovima održive urbane mobilnosti i rešenjima za održivu urbanu moblinost. S obzirom da se građani sve više odlučuju za bicikle kao prevozno sredstvo, aktivnosti na pilot projektima bile su usmerene u tom pravcu.

Rezultati postignuti u celom regionu odražavaju entuzijazam lokalnih vlasti da naprave promene koje donose korist građanima i podižu njihovu svest o prednostima inkluzivne mobilnosti u svakodnevnom životu u gradovima.

Lokalne samouprave su shvatile da im nedostaju mesta za parkiranje bicikala u blizini javnih institucija, tako da su se neke, poput Istočnog Sarajeva, prijavile za dobijanje podrške kako bi to promenile. Na taj način ne samo da zaposleni u opštinskoj administraciji mogu na posao biciklom, već i građani mogu da ih koriste kada posećuju ove institucije.

Za male opštine, poput Travnika u BiH, održiva urbana mobilnost takođe znači i informacije u raspored javnog prevoza kako bi građani, ali i turisti, mogli da planiraju svoje vreme. To je razlog zbog kojeg je ova opština uz podršku projekta SUMSEEC II razvila android aplikaciju za javni prevoz.

U albanskom gradu Skadru postavljeno je nekoliko parkinga za bicikle, a lokalna policija je i dobila nekoliko bicikala na poklon.  „Mali projekat može da ima sjajan efekat kada imate dobru ideju i dobru volju za uvođenjem novih koncepata poput urbane mobilnosti“, rekao je Agron Haxhimali, izvršni direktor Albanske asocijacije opština.

U Bijeljini u BiH, gde prema anketi 55% građana bicikl koristi povremeno ili većinu vremena, projekat je doprineo proširenju postojećih biciklističkih i pešačkih staza. Gradonačelnik Mićo Mićić posvetio se ovom projektu i obećao da će biti izgrađeno još staza i to ne samo u centru, kako bi se grad povezao sa poznatim turističkim atrakcijama etno-selom Stanišići i rekom Drinom.

Region se pridružio Evropskoj nedelji mobilnosti

Saradnja opština i gradova sa udruženjima bila je usmerena i na obeležavanje Evropske nedelje mobilnosti 2019. Ukupno 23 opštine i gradova dobili su podršku da sprovedu različite dugotrajne ili privremene mere. Grad Kruševac postigao je ogroman uspeh osvojivši nagradu Evropske nedelje mobilnosti za 2019. u kategoriji većih opština i gradova.

Info pult za informacije iz prve ruke

Savez opština i gradova Republike Srpske u BiH osnovao je u svojim prostorijama info pult za održivu urbanu mobilnost, na kojem građani dobijaju informacije iz prve ruke. Trenutno info pult pruža samo onlajn podršku zbog pridržavanja mera u vezi sa pandemijom COVID-19.

„Projekat je pomogao Udruženju opština i gradova Republike Srpske da postane nezaobilazan akter u oblasti održive mobilnosti. Uspostavljanjem baze stručnjaka obezbedili smo resurs u vidu znanja i iskoristili ga u izgradnji kapaciteta u opštinama i gradovima“, rekao je Predrag Pajić iz Udruženja.

Pirot i Šabac razvili rešenja za održivu urbanu mobilnost

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u Srbiji je sprovela projekat „Održiva urbana mobilnost u gradovima i opštinama Srbije“ od februara 2019. do marta 2020. Ključni rezultat projekta bila je podrška kreiranju rešenja za održivu urbanu mobilnost u Pirotu i Šapcu. Pomoć je dobio i Kruševac, prvi grad u Srbiji koji je samostalno pripremio i usvojio plan održive urbane mobilnosti.

Klara Daninović iz Stalne konferencije gradova i opština rekla je da je projekat snažan podsticaj za dalje promovisanje koncepta održive urbane mobilnosti među članovima ove asocijacije.

„Posebno smo ponosni na prvu nagradu koju je Grad Kruševac osvojio na evropskom nivou, za obeležavanje Evropske nedelje mobilnosti. Budući da je naš projekat doprineo organizovanju ovog događaja prošle godine, verujemo da smo delom i mi doprineli velikom uspehu grada“, naglasila je.

Kruševac inspiriše ostale gradove na Balkanu

Tokom sprovođenja projekta lokalne samouprave su razvijale i međusobne veze.

Jelena Nikolić, savetnica za održivu urbanu mobilnost i energetsku efikasnost u Gradu Kruševcu, rekla je da je lokalni tim predstavio svoje rezultate u Srbiji, zemljama bivše Jugoslavije i Evropi, što je imalo pozitivan uticaj na sve zainteresovane gradove i opštine u BiH, zatim na Pirot i Šabac u Srbiji, i na druge lokalne samouprave u regionu.

„Veoma je važno biti strpljiv, jer promene ne dolaze preko noći. Jedan od primera je rekonstrukcija centra Kruševca. Tokom Evropske nedelje mobilnosti 2015. svako popodne smo zatvarali deo glavne ulice. Želeli smo da istaknemo korišćenje javnog prostora, potrebu za biciklističkom infrastrukturom i neophodnost uklanjanja parkinga za automobile. Nakon vrlo pozitivnih reagovanja građana, taj period je produžen i prošle godine je pomenuti režim saobraćaja trajao od sredine aprila do sredine oktobra“, navela je ona i naglasila da je jedan od efekata primetno smanjenje buke.

Ovim putem, ističe Nikolić, donosioci odluka postali su svesni načina na koji se može koristi javni prostor. U anketi sa građanima, polovina učesnika podržala je ideju pešačke i biciklističke zone i centar grada trebalo bi sledeće godine da dobije novi izgled.

„Nisu sve mere nužno skupe. Na 30 lokacija postavili smo ramove za parkiranje bicikala i svi su puni. Stanice za popravku su takođe deo biciklističke infrastrukture, kao i brojač bicikala: podaci su vidljivi na displejima tako da vozači i pešaci vide koliko biciklista ima. Vodili smo računa da obezbedimo pristup za osobe sa invaliditetom tokom rekonstrukcije trotoara i raskrsnica, a nedavno smo uveli električne minibuseve na dve linije uz besplatne vožnje“, rekla je Nikolić.

Članovi mreže

Albanska asocijacija opština (AAM)

Asocijacija za lokalnu autonomiju Albanije (ALAA)

Savez općina i gradova Federacije Bosne i Hercegovine (SOGFBiH)

Savez opština i gradova Republike Srpske (SOGRS)

Savez opština Crne Gore

Asocijacija kosovskih opština

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u Srbiji

Asocijacija jedinica lokalne samouprave severne Makedonije (ZELS)