EU diže cilj za zelene investicije do 2030. za 260 milijardi evra godišnje

Plan ulaganja za održivu Evropu ili Sustainable Europe Investment Plan (SEIP) će pokrenuti barem bilion evra investicija u sledećoj deceniji, saopštila je Evropska komisija. Takozvani mehanizam za pravednu tranziciju, Just Transition Mechanism, koji u EU nosi odgovornost za zelene investicije od 100 milijardi evra od 2021. do 2027. godine, dolazi s fondom za podršku za države članice.

Agenda se odnosi na 27 zemalja, usled namere Ujedinjenog Kraljevstva da ubrzo napusti blok. Zvaničnici Evropske unije su pri predstavljanju šeme napomenuli da je dodatnih 260 milijardi evra godišnje potrebno za postizanje ciljeva za 2030. godinu. Najviše odlazi na energetiku, građevinarstvo i vozila. EU preporučuje te zelene investicije da bi se ispuštanje štetnih gasova oborilo 50 do 55 odsto, u poređenju s ranije zacrtanih 40 procenata.

Sredstva će navodno biti obezbeđena iz budžeta i pratećih instrumenata, kao što je InvestEU Evropske investicione banke. Rukovodstvo ima ambiciju da osposobi okvir za privatna i javna ulaganja i pomogne javnoj upravi i promoterima projekata. Novi sistem se nadovezuje na Evropski zeleni plan i poznat je i kao European Green Deal Investment Plan (EGDIP).

Iz budžeta je predviđeno da dođe 503 milijarde evra, što treba da pokrene kofinansiranje na nacionalnom nivou od 114 milijardi

Evropska komisija je predložila da odvoji 25 odsto potrošnje za klimatsku akciju i zaštitu životne sredine kroz svoje programe, na primer za poljoprivredu, urbani i regionalni razvoj, kohezioni fond i Horizont Evropa i Life. Iz budžeta je predviđeno da dođe 503 milijarde evra, što treba da pokrene kofinansiranje na nacionalnom nivou od 114 milijardi.

EIB ulaže bilion evra do 2025. godine

Projekcija je produžena tri godine do 2030. s pretpostavkom ispunjenja zadataka za 2027. godinu. InvestEU treba da nađe 279 milijardi i pruži garancije EIB-u i drugim partnerima u implementaciji. Na banku otpada 250 milijardi. Ona je udvostručila cilj za pad količine izbačenih gasova na pola, što se prevodi na takođe bilion evra, samo do 2025. godine.

Mehanizam za pravednu tranziciju ima društvenu ulogu i zamišljeno je da izađe na 143 milijarde za deset godina. Njemu su se suprotstavili u Komitetu regiona i nekoliko zemalja. U najnovijoj verziji, priliv iz budžeta je povećan za 7,5 milijardi evra.

Fondovi za inovacije i modernizaciju EU treba za zelene investicije da odvoje 25 milijardi evra, gde se potonji usredsređuje na zemlje članice sa niskim primanjima. Oni nisu pokriveni budžetom, već se finansiraju iz aukcija sertifikata za emisije gasova s efektom staklene bašte.

Zelene investicije EU za proterivanje uglja i zagađujuće industrije

Države za svaki evro iz fonda za pravičnu tranziciju dodaju evro i po i još do tri evra iz socijalnog – European Social Fund Plus, i fonda za regionalni razvoj.

To je ukupno 30 do 50 milijardi za sedam godina, uglavnom namenjenih donacijama po regionima s mnogo zaposlenih u eksploataciji uglja, škriljaca ili u industriji koja ispušta mnogo štetnih gasova. Oni će dobiti priliku za prekvalifikaciju i pokretanje posla, a deo novca ide na energetsku tranziciju i efikasnost.

InvestEU takođe ima solidarnu komponentu i namera je da se mobiliše 45 milijardi. EU gađa na zelene investicije u dekarbonizaciju, diverzifikaciju po područjima, energetiku, saobraćaj i društvenu infrastrukturu.

Solidarna komponenta instrumenta InvestEU izlazi na 45 milijardi evra

Druge stavke donose između 25 i 30 milijardi evra za koncesione zajmove javnom sektoru. Između ostalog, namenjeni su daljinskom grejanju i obnovi zgrada. Komesari kažu da će predlog zakona objaviti u martu.

Beneficije za Poljsku, Hrvatsku, Rumuniju…

Najveće operacije sa ugljem i termoelektranama koje ga koriste jesu u Poljskoj, Bugarskoj, Češkoj, Nemačkoj, Grčkoj i Rumuniji. Izvršno telo EU je istaklo primer zelene investicije u transformaciju ranijeg rudnika uglja u Katovicama u Poljskoj u kulturni kompleks sa muzejem, kongresnom i koncertnom halom.

Od slučajeva iz našeg regiona, pomenuti su zajmovi od 130 miliona evra u paketu s Evropskom bankom za obnovu i razvoj za kombinovanu proizvodnju struje i toplote za grejanje u Zagrebu umesto postojećih, zastarelih turbina i kotlova na mazut i gas.

Dalje, u okviru Lifea se u Italiji, Španiji i Rumuniji štetni rashladni medij freon u komercijalnim aparatima zamenjuje ugljen-dioksidom, što mu podiže efikasnost za bar deset procenata i smanjuje troškove instalacije i održavanja.

Fon der Lajen: Pomoći ćemo onima koji treba da preduzmu više nego ostali

„Transformacija pred nama nema presedana. A upaliće jedino ukoliko je pravična – i ako je uspešna za svakog“, izjavila je Ursula fon der Lajen, nova predsednica Evropske komisije. Ona je dodala da će EU pomoći da zelene investicije ne zaobiđu nikog i da stignu do ljudi i područja koji treba da preduzmu više od drugih.

Neophodna tranzicija ka klimatskoj neutralnosti unaprediće blagostanje i učiniti Evropu konkurentnijom, naglasio je Frans Timmermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni plan.