Srbija je predstavila predlog strategije niskougljeničnog razvoja s akcionim planom kao i nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja predloga na životnu sredinu. Javna rasprava traje skoro do kraja meseca. Sadašnja platforma otkriva da bi ostvarivanje najambicioznijih ciljeva koštalo 110 milijardi evra od sada do 2050. godine.
Vizija je da se zemlja učini klimatski neutralnom i klimatski otpornom na duge staze, izjavila je Jasmina Jović, na slici prva zdesna. Po rečima pomoćnice ministra za zaštitu životne sredine, autori objavljene verzije strategije niskougljeničnog razvoja želeli su da utvrde društveno pravičan i isplativ put.
Ona je navela da su neki od glavnih ciljeva da se nacionalna privreda učini konkurentnijom i da se podigne svest o koristi od smanjenja količine ispuštenih štetnih gasova. Predlog se može skinuti ovde, dok je na ovom linku nacrt izveštaja o strateškoj proceni, a Vlada Srbije je objavila i obrazloženje za donošenje strategije niskougljeničnog razvoja, dostupan za daunloud ovde.
Tržište i potrošači će sprovesti sistemske promene
Matej Gasperič, prvi sleva, učesnik u projektu s podrškom Evropske unije, rekao je da je ideja da se otvori tržište i da će planirano uvođenje takse na ugljen-dioksid za fosilna goriva učiniti čistija rešenja priuštivijima i podstaći ih. Naglasio je da je njegovoj rodnoj Sloveniji trebalo petnaest godina da uspostavi zeleni fond.
Koncepcija strategije niskougljeničnog razvoja uključuje uvođenje takse i akciza na fosilna goriva
Socijalni fondovi 28-članog bloka su dostupni za pomoć pri tranziciji, na primer pri otpuštanjima kada se gase rudnici, izjavio je ovaj stručnjak za tehničku podršku. On je podvukao da su potrošači sila koja donosi promenu.
Emisije mogu da se obore 69,1 odsto
Najambicioznija varijanta ublažavanja efekata klimatskih promena, od ukupno četiri, viđena je da dovede do smanjenja ispuštanja gasova s efektom staklene bašte za 26,4 procenta od 2010. do 2030. godine, a do zapanjujućih 69,1 odsto ukupno do kraja perioda. Prvi korak, samo uvođenje sistema trgovanja dozvolama za emisije – emissions trading system ili EPS – prevodi se u 6,3 odnosno 40,7 odsto.
Takozvani M2, koji je preporučen za deceniju do 2030. godine i podrazumeva ulazak u Evropsku uniju, reže ovaj pokazatelj 13,2 odsto u odnosu na 2010. i 55 procenata za ceo period do 2050. godine. Sistemski troškovi u slučaju da se ne preduzimaju nikakve mere projektovani su na 113 milijardi evra i blago su veći od već pomenute sume za M4, u poređenju sa 60 milijardi evra za M2.
Mogućnost preokreta po gubitku radnih mesta
Uticaji na privredni rast i zaposlenost su negativni i rastu po stepenu ublažavanja ili mitigacije scenarijâ, ali su „veoma ograničeni,“ pokazuju objavljene procene. Predlog nagoveštava da bi čist gubitak 2,5 odsto radnih mesta mogao da bude nadoknađen ekspanzijom kod proizvodnje i distribucije energije iz obnovljivih izvora, energetske efikasnosti, građevinarstva i šumarstva.
Nacrt ostavlja prostor za usvajanje strožih ciljeva u slučaju dosledne primene M2, kazale su vladine predstavnice.
Sveobuhvatne mere mogu da prepolove zagađenje vazduha česticama PM2.5
Proračun pokazuje skok emisija zagađujućih čestica PM2.5 u vazduhu za 8,8 odsto do 2020. godine po scenariju M2, dok neto porast slabi do samo pola procenta 2025. Pokazatelj se spušta do negativnih sedam odsto 2030. godine, a 2050. je na 28,7 ispod početne pozicije. Na kraju perioda, rezultat M3 je na minus 49,1 odsto, dok M4 završava na 39,7 procenata.
Dodatni investicioni troškovi do 2030. godine su procenjeni na 6,34 milijarde evra po M2, i skoro ceo iznos se odnosi na energetiku, a dve decenije posle toga rastu do između 37,1 i 74,22 milijarde evra. Udeo države je četiri odnosno sedam procenata, potrošači pokrivaju gotovo dve trećine, a ostatak pada na investitore.
Potrošači pokrivaju skoro dve trećine dodatnih investicionih troškova.
Marina Nenković-Riznić (druga zdesna) iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, koji je bio zadužen za izradu strateške procene, rekla je da su uključeni i scenariji mitigacije i adaptacije te je napomenula da ima 76 indikatora praćenja napretka.
Istraživači su zaključili da predlog strategije ima uglavnom pozitivan uticaj na lokalnom i regionalnom nivou.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.