Jul 2019. najtopliji mesec na planeti otkako se vrše merenja

Protekli jul bio je najtopliji mesec na planeti otkako se vrše merenja, saopštila je Američka nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA). Rekordna zabeležena toplota dovela je i do smanjenja polarnih ledenih kapa na istorijske minimume.

Prosečna globalna temperatura u julu bila je za 0,95 stepeni Celzijusa iznad prosečne temperature od 15,8 stepeni u 20. veku, što jul 2019. čini najtoplijim julom u poslednjih 140 godina, navode naučnici Centra za informacije o životnoj sredini NOAA. Prethodni najtopliji jul izmeren je 2016. godine.

Devet od 10 najviših prosečnih globalnih temperatura u julu zabeleženo je od 2005. godine, pri čemu su poslednjih 5 godina bile najtoplije. Prošli mesec je takođe bio i uzastopno 43. jul i 415. mesec sa natprosečnom globalnom temperaturom.

U periodu januar-jul zabeležena je globalna temperatura za 0,95 stepeni viša od prosečne temperature od 13,8 stepeni u 20. veku, što ovaj period čini drugi najtopliji period godine ikad izmeren. Najtopliji je izmeren 2017. godine. Ove godine je period januar-jul bio najtopliji period godine ikad zabeležen u delovima Severne i Južne Amerike, Azije, Australije, Novog Zelanda, južnom delu Afrike, delovima zapadnog Pacifika, zapadnog Indijskog okeana i Atlantskog okeana.

Druge važne činjenice

Rekordno nizak nivo leda u moru: prosečan nivo leda u Arktičkom okeanu otopio se do rekordno niskog nivoa u julu, na 19,8% ispod prosečnog nivoa. Prethodni istorijski minimum zabeležen je u julu 2012. godine.

Prosečna pokrivenost Arktičkog okeana ledom bila je za 14,3% niža od proseka u periodu 1981-2010. godina, što ga čini najmanjim u julu otkako su počela merenja pre 41 godine.

Bilo je i hladnijih predela: delovi Skandinavije i zapadne i istočne Rusije zabeležili su temperature za 1,5 stepen ispod proseka.

Posledice globalnog zagrevanja

U prošlogodišnjem Specijalnom izveštaju o globalnom zagrevanju od 1,5°C, Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC), vodeće svetsko telo za procenu naučnih podataka vezanih za klimatske promene, nabraja koje bi se sve posledice globalnog zagrevanja mogle izbeći ako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C umesto na 2°C ili više.

Na primer, rast nivoa mora bio bi 10 cm niži uz globalno zagrevanje od 1.5°C nego uz globalno zagrevanje od 2°C. Verovatnoća potpunog otopljavanja leda u Severnom ledenom okeanu leti bi se svela na jednom tokom jednog veka ako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C, dok bi se led u najhladnijem okeanu na planeti uz zagrevanje od 2°C ili više verovatno potpuno topio leti bar jednom tokom jedne decenije. Uz globalno zagrevanje od 1,5°C, koralni grebeni bi se smanjili za 70%-90%, dok bi skoro sasvim nestali (više od 99%) uz zagrevanje od 2°C.