Mere energetske efikasnosti u školama i vrtićima učiniće decu nosiocima energetske tranzicije

Primena mera za energetsku efikasnost u školama i vrtićima, osim uštede i smanjenja zagađenja životne sredine, poboljšala bi i uslove u kojima dosta vremena provode deca, ali i razvilo njihovu svest o važnosti efikasnog korišćenja energije i održivog razvoja, kako bi sutra bili nosioci energetske tranzicije, poruka je 6. sastanka Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije (PFEPS) pod nazivom Energetska tranzicija za Srbiju.

Učesnici foruma su takođe istakli i da je zabrinjavajuće da regulatorni okvir za podsticanje obnovljivih izvora energije (OIE) ističe za nešto više od mesec dana, a ne zna se šta će biti posle toga, kao i da dalji razvoj zelene energije, kao što je instaliranje solarnih panela na krovovima domaćinstava, ali i povećanje energetske efikasnosti, onemogućava nedostatak administrativnih kapaciteta na lokalnom i republičkom nivou.

Na sastanku foruma, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji su organizovali GIZ-ov Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE), GIZ DKTI Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji, Beogradski fond za političku izuzetnost, u saradnji sa fondacijama Hajnrih Bel i Konrad Adenauer, predstavljen je projekat povećanja energetske efikasnosti u školama i vrtićima, i identifikovane prepreke, ali i rešenja za brži razvoj OIE.

Na svakih 50 dinara investicije ostvaruje se ušteda od 1 kWh

Otvarajući sastanak, Aleksandra Tomić, poslanica i predsednica foruma, istakla je da je Srbija u poslednjih 5 godina kroz Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti finansirala 39 projekata sa prosečnom uštedom od 40 odsto.

“Analize govore da se na svakih 50 dinara investicije ostvaruje ušteda od 1 kWh. Godišnji trošak za energiju i energente svih zgrada u javnom sektoru je 270 miliona evra, a moguća je ušteda od oko 123 miliona evra godišnje. To treba povezati sa podatkom da je potrebno 1,2 milijarde evra da bi se u svim tim zgradama primenile mere za povećanje energetske efikasnosti”, navela je ona.

Nemački ambasador Thomas Schieb poručio je da energetska tranzicija nije trka na kratke staze, već maraton, što je potvrdio i Simon Ilse, direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, rečima da je Nemačka prešla dug put, ali danas 93 odsto građana i građanki podržava napuštanje nuklearne energije i povećanje udela OIE.

Norbert Beckmann-Dierkes, direktor Fondacije Konrad Adenauer, istakao je da je danas energetska politika nalaženje rešenja, koja će nam omogućiti da svoju decu pogledamo u oči i kažemo da smo uradili sve što smo mogli kada je reč o održivom razvoju.

Mora se podići svest nastavnika i dece o održivom razvoju

Sonja Liht, moderator panela Energetska efikasnost u školama i predškolskim ustanovama i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, istakla je da se često rasprave o održivoj energetici svode na izgradnju infrastrukture za OIE, a da je skoro podjednako važno podizanje svesti, i to nastavnika/ca i onih najmlađih.

“Deca moraju da budu glavni nosioci promene svesti o korišćenju energije. Zato bi, na primer, instaliranje solarnih panela u školama i vrtićima bio pravi pogodak jer bi, uz druge koristi, deca videla šta je održivi razvoj na delu. Nama mora da bude cilj da nam deca ostaju ovde i da razvijaju našu energetiku”, poručila je ona.

Svjetlana Đokić, viši projektni menadžer u GIZ DKTI Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji, rekla je da Nemačka razvojna organizacija GIZ želi da učesnicima foruma približi dva projekta – Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji u čijem fokusu su škole i vrtići, kao i Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost.

“Želimo da ukažemo na važnost ulaganja u energetsku efikasnost zgrada i to, ovaj put, kroz iskustva eksperata i predstavnika opština”, istakla je ona.

Đokić je naglasila da projekat Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji pruža podršku nacionalnim institucijama prilikom prenošenja Nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti u odgovarajući set propisa. Posebno se zahvalila GIZ Otvorenom regionalnom fondu za JIE – Energetska efikasnost (ORF-EE) čija je podrška bila značajna za održavanje Foruma. Ona je istakla da je bitno da se radi na kapacitetu zaposlenih u javnim ustanovama i da je uspostavljena platforma koja povezuje parlamentarce na temu energetske efikasnosti.

Đokić je navela da GIZ Otvoreni regionalni fond za JIE – Energetska efikasnost pruža podršku na regionalnom nivou u oblasti energetske efikasnosti, da se fokusira na jačanje regionalne saradnje i razmene znanja i iskustava.

Između ostalog, ORF-EE je usmeren na jačanje kapaciteta parlamentaraca i zaposlenih u parlamentu u zemljama Jugoistočne Evrope u domenu energetske efikasnosti, zaštite klime i urbane mobilnosti. Ova regionalna razmena sprovodi se u uskoj saradnji sa Mrežom škola političkih studija u zemljama Jugoistočne Evrope, u slučaju Srbije to je Beogradski fond za političku izuzetnost, kao i Sekretarijatom Energetske zajednice.

Na regionalnom nivou do sada je uspostavljen Prvi parlamentarni Forum za Jugoistočnu Evropu o energetskoj efikasnosti i klimi, sprovedena je regionalna poseta parlamentaraca Bundestagu i Bundesratu, a na nacionalnom nivou naše partnerske organizacije sprovode u okviru nacionalnih parlamenata slične događaje kao što je današnji.

Pri kraju izrada tipologije koja omogućava školama i vrtićima da sami vide kako i gde mogu da uštede, i koliko se to isplati

Tipologija škola i vrtića, čija je izrada pri kraju, u okviru projekta Energetska efikasnost u javnim zgradama, prema rečima Dušana Ignjatovića, profesora beogradskog Arhitektonskog fakulteta, omogućiće svim školama i vrtićima u Srbiji da pronađu svoje mesto u okviru ove tipologije.

“To će moći da urade pomoću softvera, koji će im omogućiti da vide gde mogu da uštede, kolika će biti ušteda, šta bi trebalo uraditi da se popravi stanje, kao i da naprave ekonomsku računicu cele investicije”, istakao je Ignjatović.

On je ponovio da je potencijal za uštedu veliki, i da dostiže 70 odsto smanjenja potrošnje energije i do 65 odsto smanjenja emisija CO2.

Profesor je najavio i formiranje Energy Knowledge Platform, kako bi se na jednom mestu prikupila i javnosti učinila dostupnim sva znanja u ovoj oblasti.

Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije, istakao je da je Analiza nacionalnog sitema finansiranja troškova u oblasti energije i energetske efikasnosti u školama i predškolskim ustanovama utvrdila da niko u lancu odgovornosti nema obavezu da potrošnja energije bude optimalna, da se energija štedi ili da se definišu optimalni uslovi unutrašnje sredine – kvalitet grejanja ili vazduha, za boravak dece u ovim objektima. Cilj analize je bio da se utvrdi šta je potrebno da se obezbedi, na primer, optimalno grejanje i osvetljenje, kao i uslovi za boravak dece u oko 6.000 zgrada, vrtića i škola.

“Nije bilo lako ni otkriti koliki su troškovi za energiju jer nema preciznih podataka, ali dolazi se do nekih 2-2.5 odsto troškova opština za škole, a za vrtiće nešto manje. Međutim, nema standarda, na primer, šta je optimalna temperatura ili trošak za grejanje, da bismo mogli da kažemo da li je to malo ili ne”, naveo je Macura.

U merama za energetsku efikasnost, Opština Ljubovija, prema rečima Aleksandra Perića, pomoćnika predsednika Opštine Ljubovija, videla je priliku za trajne uštede u lokalnom budžetu, unapređenje komfora korisnika, poboljšanje kvaliteta vazduha, ali i vizuelnog izgleda objekata.

“Nije bilo lako ubediti donosioce odluka da se uloži u energetsku efikasnost. Ali, srećom pojavilo se više izvora finansiranja, pa je prvi projekat urađen preko Budžetskog fonda. Troškovi grejanja u jednom od vrtića sa milion dinara smanjeni su na 350.000 na godišnjem nivou, tako što se sa mazuta prešlo na pelet”, istakao je Perić, i pozvao poslanike da omoguće bolje uslove za povećanje energetske efikasnosti.

Investicije u OIE staju jer se ne zna kakav će bi biti regulatorni okvir

Učesnici panela Uklanjanje prepreka poručili su da Srbija ima odličan regulatorni okvir za OIE, ali je problem što ističe do kraja godine, a nema najava šta će biti dalje.

Kao tri razloga za energetsku tranziciju u Nemačkoj, Simon Ilse, direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, je istakao energetsku bezbednost, klimatske promene i zatvaranje nuklearnih elektrana. Ali, važan je i ekonomski faktor, jer je u sektoru OIE otvoreno 380.000 radnih mesta, a u sektoru fosilnih goriva samo 35.000.

„Uspeh u energetskoj tranziciji dugujemo fid-in tarifama koje garantuju bezbednost ulaganja, kao i zagarantovan pristup mreži za elektrane na OIE“, istakao je on.

Nemačka je sada u drugoj fazi energetske tranzicije, u kojoj će glavni izazovi biti digitalizacija, proširenje mreže, skladištenje energije, gašenje elektrana na ugalj, elektrifikacija u transportu, i povećanje udela OIE u grejanju.

Srbija, prema rečima Đorđa Popovića, iz advokatske kancelarije CMS, i Jasminke Jang, iz RES fondacije, ima druge probleme, a to je da se ne zna kakav će biti regulatorni okvir za OIE u 2019. godini.

Paket propisa iz 2016. je, prema rečima Popovića, odličan, a jedan od razloga je što uključuje političku višu silu, a to znači da ukoliko bilo koji organ propusti da izda bilo koji dokument, investitor ima pravo da zahteva da se rok za njegovo pravo produži ili da traži odštetu.

“Ali, mali je problem to što ističe 31. decembra 2018. Koliko sam informisan, ne radi se još na novom paketu. I to će zaustaviti investiranje“, ističe on.

Popović je naveo da je potrebno jačanje kapaciteta na lokalnom nivou, kao i u Komisiji za javno-privatno partnerstvo (JPP), jer je od 8.000 predloga, od kojih se mnogi odnose na energetsku efikasnost i OIE, odobreno samo nekoliko desetina, što je i razumljivo jer devet ljudi treba da odgovori na 8.000 zahteva.

Jasminka Jang, iz RES fondacija, je istakla da ulazimo u vakuum javne politike jer regulativa koja se odnosi na OIE ističe na kraju 2018.

“A, sigurnost investicija je jedna od najvažnijih stvari za razvoj OIE“, istakla je ona.

Iz ugla građana situacija je još gora jer nema nijedne registrovane energetske zadruge, nema protumera, a ni uslova da građani instaliraju solarne panele.

Predsednica foruma Aleksandra Tomić kao zaključke sastanka je predložila da Parlamentarni forum razmotri pripremu strategije podizanja svesti u oblasti energetske efikasnosti, da objedini sve informacije u vezi sa projektima u oblasti energetske efikasnosti, da zatraži od ministarstava građevine i obrazovanja da se odredi ko je nadležan za definisanje standarda kvaliteta unutrašnje sredine u vrtićima i školama, da ojača aktivnost na primeni Pariskog sporazuma, Agende 2030 i ciljeva održivog razvoja, kao i da započne dijalog o strateškim, administrativnim, tehničkim preprekama razvoja OIE sa relevantnim činiocima u društvu i državi.