Vlada prihvatila predlog izmena zakona o biogorivima, usvojila izveštaj o energetskoj efikasnosti za 2017.

Hrvatska vlada je usvojila predlog izmena zakona o biogorivima, kojim se udeo biogoriva iz prve generacije ograničava na maksimalno 7% u ukupnoj godišnjoj neposrednoj potrošnji energije u sektoru transporta do 2020. godine, u skladu s Direktivom 2015/1513.

Indikativni minimalni nacionalni cilj obaveze potrošnje naprednih biogoriva u prevozu postavlja se na 0,1%, sa mogućnošću da se iduće godine poveća.

Količine biogoriva koje nisu stavljene na tržište u prethodnoj godini neće moći da se prenose u tekuću godinu, već će obveznici stavljanja biogoriva na tržište morati da plate ekološku naknadu. Portal energetika-net navodi da će usvajanje izmena omogućiti uvoz biogoriva u Hrvatsku.

Ekološka naknada bi takođe bila razrezana obveznicima stavljanja biogoriva na tržište koji ne ispune uslove smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. U odnosu na nivo iz 2010. godine, ove emisije treba da se smanje za najmanje 2% do kraja 2018. godine, za najmanje 3% do kraja 2019. godine i za najmanje 6% do kraja 2020. godine.

Predlog takođe predviđa obavezu za operatere javnog gradskog prevoza i železnicu da koriste električnu energiju proizvedenu isključivo iz obnovljivih izvora energije (OIE).

Izveštaj o napretku u postizanju ciljeva energetske efikasnosti

Hrvatska vlada je takođe usvojila izveštaj o napretku postignutom u ostvarenju nacionalnih ciljeva povećanja energetske efikasnosti za 2017. godinu, u kom se navodi da se potrošnja primarne energije uvećala za 1,7% u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu. Potrošnja električne energije iz uvoza se smanjila za 18,5%, biomase za 0,4%, i tečnih goriva za 0,1%, dok se potrošnja energije iz obnovljivih izvora povećala za 13,6%, uglja i koksa 7,6%, hidroenergetskih kapaciteta 6,5%, toplotne energije 6% i prirodnog gasa 4,5%.

U 2016. godini, udeo tečnih goriva u ukupnoj potrošnji energije je iznosio 32,3%, što je smanjenje u odnosu na 35,7% u 2011. godini. Tokom istog perioda, udeo prirodnog gasa se smanjio na 22,5%, a električne energije iz uvoza na 4,9% u 2016. godini. Udeli drugih vidova energije su se povećali – električne energije iz hidroenergetskih kapaciteta sa 11,4% na 16,2%, drugih OIE (snaga vetra, snaga sunca, geotermalna energija, biodizel i biogas) sa 0,7% na 3,1%, ogrevnog drveta i čvrste biomase sa 12,3% na 12,9%, toplotne energije “za 0,1%” na 0,2% i uglja i koksa sa 7,6% na 7,9%.

Kroz primenu alternativnih mera politike, Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost je isplatio oko 37,5 miliona evra subvencija, što je doprinelo ukupnom iznosu investicija od približno 37,5 miliona evra i uštedi energije od 0,39183 PJ i smanjenju emisija ugljen-dioksida za 22.811 tone u 2017. godini, navodi se u izveštaju.