Jugoistočna Evropa (JIE) se, kao i ostatak Evrope, suočava sa značajnim promenama u sektoru energetike i izazovima u oblikovanju svoje energetske budućnosti s obzirom da je i dalje u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva i da je u osetljivom položaju kada je reč o energetskoj bezbednosti. Ipak, dekarbonizacija, novi energetski miks sa većim udelom obnovljivih izvor energije (OIE), izgradnja kapaciteta, kredibilna politika u domenu klimatskih promena, bolja regionalna povezanost i razmena u sektoru električne energije otvaraju put ka održivom snabdevanju energije, ocenili su učesnici Desete konferencije „Energetski dijalog JIE“ (SEEED 2017).
Dvodnevni skup, koji je organizovao IENE – Regionalni energetski institut iz Atine, pružio je priliku različitim zainteresovanim stranama iz regiona i šire da razmene stavove i razmotre izazove u sektoru energetike. Stručnjaci, predstavnici vodećih kompanija i zvaničnici razmotrili su niz tema, od međunarodnih i regionalnih perspektiva, prioriteta na tržištu električne energije i regionalne saradnje, izazova za OIE i energetsku efikasnost, do prilika na evropskom tržištu prirodnog gasa, investicija u energetiku ali i problema energetskog siromaštva u JIE.
Na konferenciji u Beogradu je predstavljena i studija o stanju u energetici u JIE u periodu 2016/2017 (SEE energy outlook 2016/2017) koju je pripremila IENE. Skup, koji se tradicionalno organizuje u Solunu, održan je 13. i 14. juna u Beogradu pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.
Međutim, zvaničnici Ministarstva su otkazali učešće na otvaranju konferencije što je, kako je ocenio zamenik predsedavajućeg i izvršni direktor IENE Kostis Stambolis, za žaljenje, ali ne i neuobičajeno ni za srpsko ni za većinu ministarstava u regionu. On je rekao da predstavnici države moraju da shvate da je njihovo prisustvo na ovakvim skupovima obavezno jer su i oni zainteresovana strana i jer im može koristiti tako što će dobiti najnovije informacije sa tržišta.
Džon Hadživasilijadis, predsedavajući IENE, rekao je da se Evropa suočava sa značajnim promenama, uključujući obavezu smanjenja emisija. On je ocenio da je potrebno usvojiti kredibilnu klimatsku politiku u cilju rešavanja novih izazova. Pravac kojim treba ići vidi u energetskoj efikasnosti, odgovarajućem energetskom miksu, većem udelu obnovljivih izvora u proizvodnji struje, poboljšanju efikasnosti postojećih termocentrala, uvođenju novog koncepta i inovativnih tehnologija i većoj fleksibilnost sistema električne energije.
Region i dalje u velikoj meri zavisi od fosilnih goriva
Predstavljajući studiju o stanju u energetici u JIE u 2016/2017, Stambolis je rekao da je region i dalje u velikoj meri zavistan od nafte i gasa i da nije bilo velikih promena u korišćenju određenih izvora energije u 2015. u odnosu na 2005. godinu. Jedina velika promena se desila u oblasti nafte koja se sada nešto manje koristi zbog veće upotrebe gasa i čvrstih goriva, dok se udeo OIE takođe povećao.
JIE je u osetljivijem položaju u odnosu na ostatak Evrope kada je reč o energetskoj bezbednosti i i dalje je vrlo zavisna od uglja i hidroenergije. Regionu nedostaju kapaciteti za električnu energiju i interkonekcije i ravonteža u snabdevanju gasom, dok će ugalj imati značajnu ulogu još neko vreme. Put JIE ka dekarbonizaciji je težak i neizvestan a nuklearna energija i dalje ostaje opcija i neke zemlje, poput Rumunije, pokazuju interesovanje za to.
Rast OIE je, posle perioda u kome je bio snažan, zaustavljen iz više razloga, uključujući visoke fid in tarife, krizu, neuspele politike i ograničenja u električnoj mreži, pokazao je izveštaj.
Dekarbonizacija će povećati potražnju za strujom
Predsedavajući i izvršni direktor grčke državne energetske korporacije PPC Manolis Panajotis rekao je da će zbog dekarbonizacije porasti potražnja za električnom energijom jer će se više koristiti u sektoru transporta, grejanja i hlađenja. On je savetovao srpske kolege da ne ignorišu politike EU već da se na vreme pripreme za promene.
„Mislimo da ćemo sa jednom ili dve elektrane na lignit koje će koristiti vrhunske tehnologije, moći da ostvarimo ciljeve EU“, rekao je on i dodao da će sektori u Evropskom sistemu trgovine emisijama (ETS) morati da do 2030. godine smanje emisije za 43 odsto u odnosu na nivo iz 2005. godine.
Predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS) Branko Kovačević rekao je da Srbija može da računa na lignit još 30 do 40 godina i da će posle toga morati da promeni strategiju i vidi kako da iskoristi druge izvore, osim hidro potencijala, odnosno vetar, biomasu, solarnu i geotermalnu energiju.
Drugog dana konferencije, učesnici su razmotrili stanje na tržištu električne energije i proces regionalne integracije, a predstavnici EPS-a, PPC, srpske berze SEEPEX, Kancelarije za koordinisane aukcije u JIE (SEE CAO), ali i kompanija poput Statkrafta, predstavili su svoje prioritete i planove.
Predstavnici Međunarodne finansijske korporacije (IFC), članice Svetske banke, Nik Fridas i Marijan Rančić su govorili o aktivnostima IFC u regionu, pre svega u oblasti električne energije i OIE.
Prelazak na aukcije u sektoru OIE
Politike u oblasti OIE moraju biti zansovane na ekonomskim analizama, održive i vrlo jasne u pogledu troškova, rekao je Rančić. On je ocenio da su fleksibilnost i mogućnost da se postigne tržišna cena glavne prednosti aukcija koje postaju sve značajnije i za koje raste interesovanje.
Stručnjak za energetiku Maja Turković iz Asocijacije za održivi razvoj (ASOR) rekla je da Srbija mora da uskladi Zakon o energetici iz 2014. godine sa novim evropskim Smernicama za državnu pomoć za zaštitu životne sredine i energetiku za period 2014-2020, što znači da će, između ostalog, morati da uvede posutpak javnog nadmetanja na osnovu koga će se utvrđivati ko će biti korisnik podrške.
Energetska efikasnost je takođe na skupu izdvojena kao važan element održivog razvoja u energetici. Šef odeljenja za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Antonela Solujić rekla je da je Srbija počela da primenju evropsku direktivu u toj oblasti i da joj je cilj da ostvari energetske uštede od 9 odsto do 2018. u odnos na nivo iz 2008. godine. Do sada su ostvarene uštede od 4,7 odsto, a najveći efekti se očekuju u sektoru zgradarstva.
“Ili se grej ili jedi”
Grupa energetskih stručnjaka iz JIE konstatovala je da se problem energetskog siromaštva u Evropi povećava.
Energetsko siromaštvo se, pošto nema jednostavne ili opšte definicije među evropskim zemljama, može definisati kao situacija u kojoj domaćinstva ne mogu da ostvare dostojanstvene uslove za život i priušte energiju po pristupačnoj ceni ili dovoljno greju svoje domove.
Postoje snažni dokazi o posledicama po zdravlje kada je temperatura ispod određenog praga, kao i izražena korelacija između procenta stanovništva izloženog siromaštvu i procenta građana koji duguje za račune za energiju.
Mihailo Mihailović, stručanjak za energetiku iz Srbije, rekao je da energetska efikasnost treba da bude prvi korak u bilo kom sistemu u borbi protiv energetskog siromaštva, kao i stvaranje relevantne statističke baze podataka. Nedostatak sredstava je izdvojen kao jedan od ključnih prepreka u efikasnoj primeni politika energetske efikasnosti.
Regionalna saradnja u rešavanju energetskog siromaštva i zaštiti korisnika energije donela bi koristi građanima JIE.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.